Srpski sion

Б р . 4.

СРПСКИ скон

С тр . 117.

Агвешш Сгегпојеу1сг.... 8ег. е* Ви1.... На крају јоиг додајем, да сам јако сличног двогнавог орла с круном у средини видио на званичном органу Архијерејског Сабора у Београду.*

* У „Гласу истине и , у 16. бр. за 1885. на стр. 126. описан је печат патријарха Црнојевића од 1706., који је овако изглецао: „Печат је у величини једног новчића, има горе поред круне о леве стране ова слова „Ар.", с десне пак стране I. П. („Арс. I. патри.јарх" Максим Лудаић). У „ Истории Црне Горе " од Симе Милутиновића Сарајлије, Београд 1835. на стр. 32. описао је Сима печат патријарха Арсенија Црнојевића од 1700., који је изгледао: „Печат је по све округао, и три су му кола двостручно једно у другоме, пак М У Ј е У с Р е Д печата вознесение изображено, а око њега написаио чита се исти потпис (т. ј. Арсение Чрвноекић Архиепископ Пеквсшп и Патриарх Срвбских), а је ли више што не могу разазнати, готово је мастило му изанђало". Ми имамо две оригиналне потврде привилегија основаоца манастира. ев. Георгија „иже в Расех" — монаха Симеона Немање, патријарха Арсенија Црнојевића, и то једна је издата 12. Августа 1684 , на којој је потписан само као Арсеније, а друга 17. Августа 1689. у Београду на којој је потписан као Арсеније Црнојевић. На првој није цео печат, него само */ 4 , а четврта фали, а на другој је цео, доказ, да докле је био у Пећи, да печат није био само у њега, него у још неког другог, као што је обичај у Цариграду. Печат је у просеку В сш1;. У средини је Христос на престолу, над главом му је у округу у наоколо IX -(- Х(г ВожЈт * Мистк> * ископх П * вкскк). С десне и леве стране Христа изрезане су две главе анђелске с подужим крилима. С десне стране мањим словима изрезано је **, косо од њега х. а с леве о и «, што значи 1675. Из овог се јасно види, да Је иатријарх Арсеннје иостао иатријархом 1675., а не 1674. као што је Жларион рекао у „Пећским патријарсима". Код грчких је архијереја обичај, да су на печату стављали годину свога стунања на престо. То је урадио и патрпјарх Арсеније, а то су радили и многи друти српски архијереји. У „ Ђеседи" за 1870. у бр. 10. описан је печат патријарха Калиника. последника патријарха Арсенија Црнојевића, од 1709. који је овако изгледао: „Печат је испод илена Калиник, те се у њему чвтају с десне отране почињући у округ ове речи: „Бож1ек> милостш) архЈепск. пекскн. а горе 1н. цј. у средини печата седи Исус Христос са обема рукама благосиљајући па престолу у виду полукруга, на ком стоји име КалшкЂ. С обе стране престола налази се по један акђео, и над њима с једне и друге стране обичан натиис: 12. Х2. У „Магазину ■далматинском", за 1850. описан

Још једна незаконитост саборског одбора. Свима нам је још у живој усномени хајка. коју је данашњи саборски одбор, наступивши своју нову владу, иодигао против неких затечених чиновника својих, који му, што но веле, не беху „упарни", јер не припадаху јединоспасавајућој радикалној странци, и што .је главније и нретежније, што је требало ухљебити неку браћу и рођаке заслужних чланова те странке и самих чланова саборског одбора. За неке се чиновнике говорило да нису стални, за друге, да, их је „устарабарски", или по другој тврдњи „дахст.јски" саборски одбор приставио, а не сабор, — доста то, да најбољи и највреднији чиновници беху сургунисани и протерани да начине места новима, ко.је је нови саборски одбор одмах прогласио аа сталне и вечите(?!) Међу чиновницима тада не беше „Привр. упутством" установљеног надзорника нар.-цркв. добара. Нови саборски одбор имао је био до душе и за то место свог „опробаног" кандидата, али по заповести Беле Талијана и угарске владе, која тада за радикале беше законити извор не само „безусловне благонаклоности", већ и врбло сваке силе и власти, мораде и против свог „бољег" уверења изабрати за надзорника Јосифа барона ГајачиЛа, држећи се при томе оне мудре изреке, да се и ђаволу мора кадгод свећа запалити. „Вблеју и неволеју" радикала изабраног барона Рајачића потврдила је и круна, и он отпоче своју функци.ју по делокругу, који му привр. упутство од г. 1876. прописује. Но г. барон од првог дана свога званичења није им био „упаран". Слугаао сам, да су о њему говорили „мекан је" „нема енерје печат патријарха Мојсија Рајовића, који је изгледао: „Исус Христос седи на престолу, око главе натпис 1е Хр. Испод ногу Моиси. Млтш« Еожиегс ПлтрчарЈЈК Њски 1712." (Постао је те године патријархом.) Из ових, а и из доцнијих се печата пећских патријараха види, да пећска патријаршија нијеимала свога утврђенога печата и грба, него да је сваки патријарх имао другчији печат. А тако је исто било и у митрополији крушедолско-карловачкој од 1708. па све до Мојсија Петровића, који је још 1724. као београдски митрополит почео употребљавати данашњи печат — грб. Уред.