Srpski sion

Бг. 4

ОРПСЕИ СИОН

Сг? 101.

сао божиј, еои влада судбама свију народа, допусти, да народ наш подпадне под тешко иго агарјанско, под коим је из једне бједе у другу падао, из једне се невоље у другу заплетао, и са животом своим народним у највеће опасности долазио; онда га је сама та једна свјест, коју је дух светитеља Саве у њему чувао, од вјечите смрти народне избавила. Непријатељи живота народног спале све те остатке светитељеве на Врачару; али остане престол патријаршес|ш и на њему дух светитеља с народом. Непријатељи нападну на престол светитељев већим понижењем и робством него ли до сада, и приморају га, да се покрене с мјеста и потража блажвје небо, под коим ће слободније моћи духом светитеља дисати, али остане свјест и у њој дух светитеља над светим пепелом спаљени свои земни остатака са народом. Множина народа за престолом светитељевим отиде; множина остане на спалишту светитељевом. Невоље су и на једној и на другој страни раздвојеног овим начином народа од дана на дан све већма и већма растле и нагомилавале се. Облаци се црни над престолом ухвате, и његову свјетлост од народа заклоне; — вихори се страшни над пепелом светитељевим подигну, и њега по земљи разнесу. Али свјест народа највећа чудеса чини онда, кад се народ у највећој невољи иађе. Непријатељи су народног нашег живота могли спалити тјело светитељево, јер им је то промисао божиј допустио, али нису могли спалити свјести народне; вихори су могли разнети пепео светитељев по земљи, али нису могли помрачити свјести народне: — она је у свима тим невољама све већма и већма расла и гле какво нам данас у животу нашем ниродном позорје показује! — Кад су непријатељи народа нашег на једној страни мислили да ће народ наш без нетљени остатака и без патријаршескога престола свога просвјетитеља, под тешким јармом њиовим, народну своју свјест сасвим изгубити, и са животом своим народним на вјеки растати се; онда се народна свјест у пуној снази покаже, јарам робства са народа збаци и

слободу животу народном поврати. И какво нас весело чуство сад већ обузима, кад погледамо на ону страну, гдје су пре неколико година страшне олује животу народном вјечитом смрти претиле, и видимо, да се на оном истом мјесту гдје је спаљено тјело данашњег нашег светитеља, на оној истој земљи која је посута светим пепелом светитељевим, подиже са престолом књажеске владе београдска слободна варош србска, која је за наш цјео народ србски, и за његову будућност управо света варош тако исто, као што нам је свет и онај пепео, на коме се она подиже. А кад су на другој страни непријатељи народа нашег мислили, да ће народ наш покрај потамњеног патријаргаескога престола свога просвјетитеља под њиовим ногама у смртну несвјестицу пасти; онда се свјест народна у својој сили подигне, потамњеном престолу свога светитеља сјајност ону поврати, коју је он под силним Душаном добио, и изгубљеном народу војводство створи. И сад већ суза радости тече из наши очију. кад погледамо на оно мјесто, гдје је пре неколико мјесеци животу нашем народном гроб био ископан, и видимо, да се на њему уз сјајни престол патријаршески са владом србском слободно војводство србско подиже, које је за народ наш србски и за његову будућност тако исто свето 5 као што нам 1е свет и престол данашњег нашег светитеља Саве. Ко на ова два знаменита догађаја у животу народа србскога данас, кад таког божиег угодника, и таког свога народнога светитеља светкује и слави, побожним оком погледи; томе мора бити данашње нашз светковање веће од свакога светитељског светковања, данашња наша слава већа од сваке друге светитељске славе; и нема тога Србина, кои би се у оваком свом задовољству могао уздржати, да непадне на лице своје пред вјечним промислом божијим, и као на своје народно богојављење са удивљењрм и благодарности неповиче из свег срца : „келји еси Гогподи и ч8дна д ^м ткоа, и ни един л же гиоко до* ВЛ-кгГХ КХ П-ћнјИЈ Ч8ДКЖ ТК0И1(Ж! Али је небо над младим војводством