Srpski sion

С тр . 138.

С ј РПСКИ СМОН

!>«•. 5.

чиме ставља ван крепости оно расположеље васељенских сабора (IV. 24. VII. 13. и трулског) који категоричио кажу, да су добра манаширска црквена, и да она не смеју служити другим циљевима. Према расположењима васељенских сабора, да манасгири одвисе од дотичнога епископа, који о Рћима води бригу и надзор, „Нацрт" сва ма настирска добра ставља под управу Митрополијског административног савета, и не спомиње нигде епископа као природног старатеља манастира. Преко тога се ирелази ћутке, из чега излази, да је један незнатни орган једног иомесног и шо световног сабора „пододбор саборског одбора", ставио ван крепости сва канонска права опископата, и деложирао их тако рећи из манастира. Тај савет је све и сва, он руководи, он располаже, чак и надзор над калуђерима, води он, и тиме уништава најкарлиналније ираво дотичног епископа јединог природног старешине монаштва. Он манаггире заступа пред властима, он фунгира свугде и на сваком месту, а калуђери и епископат стављени су под апсолутну курателу његову. Поставља надзорно, контролно особље, наравно све из светског елемента, па ипак свака друга реч нацрта је „тлачење" и „харчење", али наравно та сумничења се тичу само калуђера, који и крај тих силних контролних органа могу да тлаче и харче. 0 световном елементу се таково непошгење ни претпоставити не сме. Но „Нацрт" иде још даље. На само да духовну уираву не тангира и не дефинише, но ио њему тај <авет чак и дисциплинарну власт врши над кал}ђерима, јер без његсве дозволе пе сме ни један калуђер ван манастира иреби« вати, без његовог пристајања не може ни један калуђер у други манастир нремешген бити; тим расположењем лишава савет и епискоиа и манастирског настојатеља најкардиналиијих права њихових, јер им ето чак и духовну власт одузима, када им је имовну власт иретходно сасвим одузео, но инак зато оставља моралну и материјалну одговорност старешини, и ако му је делокруг тако ограничио и скучио, да мора и својим калу!;ерима и целом свету служити на спрдњу, а цркви и канонима њеним на срамоту. Куретела која се поставља над монашким сталежом управо је неограничена; поставља се

додуше економ., начеоник економије, али тај мора у свему се владати према расположењима надзорника, савета и бог те пита још кога, дакле понижен је до обичног ишиана и извршиоца страних налога, као да је старешина са целим братством малодобан или за лудог проглашен. Па чак и храну мора на јавпој дражби продавати на подсмех целом економском свету, а у комисији, која тај частан посао има да изврши, има свега и свачеги, заступљени су сви, продају сви, само не они чија је храна. калуђери — но зато ипак они одговарају. Нзјпосле факултативност у начину обрађивања, ио коме савест решава, да ли ће земље манастира у својој режији, или арендом манипулирати, смега једнообразију, а некоја расположења нацрта деморалипгу сталеж калуђерскЈ, јер уираво потстичу кал^ђере на улагивање једном — лаичком форуму на рачун оданости своме епископу и старешини. Пошто је овај и овакав нацрт право недоношче, које се мора сматрати спрдњом и ироиијом свих до данас у свима православним црквама иостојећих канонских определења, и које у тежњи својој за омаловажењем кал)ђерског сталежа, не само тај сталеж, но и надлежни му епископат понижава до крајности, јер му одузима сва она права, која му сви васељенски сабори и канони њихови ујемчавају, а преноси сву власт на световни елеменат, који неограничено располаже са манастирским, дакле чисто црквеним иметком, пошго дакле један пододбор једног помесног више световног него духовног сабора ставља ван крепости сва овоодносна расположења свих досадашњих васељенских сабора, који су једино компетентни, да у оваким важним предаетима, који се целе цркве тичу, доносе нова правила и нове одредбе у духу једине апостолске и саборне цркве православне —; то се представници моваштва митрополи.је карловачке, по добивеном овлаштењу у мериторно расправљање овога нацрта упуштати не могу, но подносе пододбору од своје сгране следећи нацрт за шшашуш: ШТ АТУ Т о управи, контроли и употребљењу маиастирских добара, као и о дотацији чланова манастирског братства. §. 1. Манастирска имања јесу својина иојединих манастира, која се нрема канонском