Srpski sion

СРПОКИ сион

С тр . 189.

видели да га по ново морамо слагати, а сложена три велика гаиФа да морамо растурити, наредили смо — знајући добро старог „адута" г. Мату — да се пре растуривања слога учини још један отисак, ког смо у каси задржали, и то стога, да не би био у стању доцније рећи, како је погрешно сложен његов извештај, као што чини кад превиди при коректури какву иогрешку, те хоће да баци одговорност на штамиарију, а она га лупи ио глава рукописом. И г. М. имаде образа, да јавно тврди да смо ми задржали један његов извештај! Каквог је смиола имало шиљати нам његов погрешан извештај, кад је штамнарији иослат са свим други извештај. И кад је г. М. задржао код себе све остале извештаје, зар би он трпео, дн поменути рукопис остане у штамиарији? Кад г. М. јавно рекосте, да ћете ако Вам не повратимо тобоже код нас заостали извештај, судским нутем потражити, не %ете бити човек од речи, ако то и не учините. Морску Вашу госнодин Мато поуку како смо ми требали ноступати са добијеним материјалом за „Шематизам" за 1900 , задржите за себе и гледајте, да ми што ире дођемо до „Шематизма", а оканите се измотавања са „широм основом", који би изишао но оним Вашим смушено-лудим обраецима најмање 201) табака штамианих и био уником од Шематизма. Но, ради Вашег умирења г. М. знајте, да је нама Оаб. одбор иоверио 14. Јунија 1о99. Ас1 бр. С. 0. 8580|о26. ех 1899. да саставимо ми трополијски Шематизам за 1900.; да смо му ми ноднели на потврду кратки нацрт односно расноред како да се уреди, што је саб. одбор 14. Децембра 1899. бр. С. О. 7382/1806. ех 1899. и одобрио. Признајемо, да је г. секретар др. Л. Секулић нредложио 1904. а не 1903. да се изда нов Шематизам. Сад да л' је у нашем одговору било при иисању, било ири штампању учињена та погрешка, шта ће пре бити ово друго, јер кад смо већ знали да је учињен поменути предлог, биће да смо знали и кад је учињен. Ми сад немамо дотичног рукописа. Тврдњу Вашу г. М. да смо ми све оно што смо навели у своме одговору, узели из званичних сниса, који нису нубликовани и да до оних података, које смо уз то неистинито изнели, нисмо могли доћи редовним путем, одбимјао с индигнацијом,као иросту лаж и недостојну једног народног чиновника и назови уредника званичног листа, а подједно Вам велимо: не ће те г. Мато бити човек ако не узиштете против себе — као што рекосте — дисциплинарну истрагу, те да иобијете оне наше тврдње. Ал' знајте, да ако сте момак, позовите да и ми будемо нри сутни, да не буде опет оаако, као што одређене чланове сабор. одбора за преглед Вашег званичења, и не иустисте да ирегледе Ваш рад, него им болећиво плачевним гласом довикнусте:

„све је гбтовб, и Шематизам и шт&т®стика и инвентари, на што Вим они возвратише: е право брат Мато!, те иохвалише Вашу тачност и савесност! Нисмо г. М ми издали у „С. С." званичне тајне саб. одбора, него их Ви издадосте. Ми их не издадосмо, а не могосмо их ни издати, кад ми немамо нриступа да их видимо, дочим Ви као известилац саб. одб. седница, можете да сазнате шта се ради и како се ради у њима. Као такав бесте у стању да онако осрамотите саб. одбор тврдњом својом, „да се у њему ништа не реФерише писмено, ни један нредлог не Формуллше нит се одлука прогласи, и ту је онда тешко бележити". Ако је ово г. Мато истина, онда је то жалост да се тако ради у највишем телу, а ако није, треба Вас за јаку, па на улицу. Ми знамо, да је саб одб. још 1902, изабрао пододбор за израду свога нословника, ког и ако није до данас саставио, ипак би било за крајњу осуду, ако се у њему онако ностуна као што г. М. јавно рече, и то не једанпут, него двапут. Прво у „Застави" у 46. бр. за о. г. а други нут у 56. бр. Како ми при препису те његове тврдње рекосмо у место „бележати" „рс®ер/1сата", штоје у осталом једно и исто; то се г. М нађе побуђен да под „Нове неистине« напише у 56. бр., како смо ми изврнули поменуту његову тврдњу, те у наводу своје тврдње и нашег навода, учини у нашем наводу .једну мнло већу иогрешку, наиме место нашег „Формулише" стави своје „реФерише", и имаде образа да каже: „Као нгго се види, ишчупано је једно место из мога одговора и ондајето месго изврнуто за то, да се шкоди угледу саб. одбора. Оваким средсгвом се ниј е иослужио јогп ни један српски лист, па нека је и то за сада, јавно нрибележено*. Кад би и саб. одбор био памеги — управо дрекости — г. М., те веровао да се шкодило његовом угледу, што ми у место „— и ту је онда тешко бележити", рекосмо: „— и ту је онда тешко реФерисати (т. ј. за лист о седници), а не тврдњом г. М. да се у саборском одбору ништа не реФерише писмено, да се ни један предлог не Формулаше, нити се одлука прогласа; с пуним правом могло би се и за њега рећи, да је и њему врана попила памет као и г. Мати. Ви г. М. за цело време Вашег новог званичења у Карловцима, већ и саб. одб. а и јавно у „Застави" напунисте уши е Вашим извештајима, предшзима, а о Вашем раду не читасмо ништа. Оно, што је у Вашем звању урађено, то су други урадили, а не Ви. Ви све очекујете од „цредстојника звања", а да нашто сте Ви изабрани, и зашто вучете плату? Зар Вам је мало, што вучете бадава плату за тобожње уређивање листа, добивањем готовог материјала, осим извештаја о седницама са-