Srpski sion

С тр. 166.

СРПСКИ сион

Б р. 6.

Манастир Крушедол од 1754.—1774. год. (ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ФРУШКОГОРСКИХ МАВАСТИРА). Прибрао: Сава Петковић, парох. [Добановци] (Продужеље.) III. Унутрашви живот манаотирски. 1. • Кућевни ред. — Иодела дужности међу мана■ стирским братством. — Правила за живљење и владаш калуђера у манастиру и ван њега. Одело. — Ношење косе и браде. — Лична својипа. На братском „сабору" 23. јан. 1758. овакав се договор учинио,,: 1.) Господиву оцу архимандриту во всјем иовиноватисја како иредстојатељу; а отец архимандрит да имјејет братство у равној љубви, како правило гласит. 2.) Црков по усгаву и благољепију да извршујетсја и чредник, которому чреда случитсја, да никуда не отходит из монастира без великија нужди обшчија. 3.) Трапезу да имамо уредну. Тако за ручак на празцнике и недељније дни : по три јела со јелејем и два сатљика вина, а на вечери по један сатљик. В суботу и јегда је славословије со јелејем, а в прочија дни разно јело и по холбу вина на дан. Вино за братство које изберу заклети старци, а хљеб да буде од жита како нам је Бог дао. А за млађе, слуге — ини, како се им пристоји". Ову је тачку допунио и пооштрио архим. шишитовачки Викентије Поповић, када је 23. окт. 1758., по заповести митрополитовој дошао у ман. Крушедол и са братијом „учинио сабор". Тада је закључено: „Трапезу да имамо во всја дни обичнују. Петак и среда ручку два јела посна без јелеја и без вина кроме чаша ракије; за вечеру једно јело и чаша ракије кроме празника. Понедељник, вторник, четвертак и субота за ручак: два јела, чаша ракије, сатљик вина. Недељом и нразкиком: три јела, чаша ракије, холба вина ручку; вечери: једно јело, сатљик вина. 4.) За госте и који јесу ктлтори велики и мали — одређује се даље на собору од 23. јан. 1758. — да могу се контентирати по достоинству љубо гдје на конаку буде, да не лоносимосја по вилајету, тако и сродники нашја.

5 ) Болничара да имамо по наредби господина архимандрита. 6.) За одјејаније братскоје — кому буде нужда от одјејанија да извидитсја, тому да узимлетсја. На тое г. архимандрит со заклетими старци љубокаковим образом да пристарајутсја. 7.) Како правила гласе, да нам се издаје 12 форинти за годишњи трошак, тако за зиму по три фата дрва на киждо брата." Исто је то одредио на поменутоме сабору и Викентије с том доиуном, да се архимандрит има постарати: „како ће се дерва по три фата иоред сваке ћелије сложити" и да има „по две оке свећа на келију да да". 8.) „Који на коју службу брат наредитсја, да му сам архимандрит не узима службе, но ашче иогрјеши, да со заклетими старци накажетсја и да исправлт согрјешајушчаго. 9.) Дјела внутренаја и вњешнаја, како воденице, салаш, марва, виногради, сенокоси, слуге и прочаја дјела манастирскаја, с ириговором оца архимандрита, да дјелајет отец намјесник, а когда је что купити, нродати, или новце позаимати, со заклетими старци и с допушченијем оца архимандрита, да може намјесник творити и исполњавати. 10.) Когда није оца архимандрита и оца намјесника у монастиру, да остављајет, који остане на команди, како у аресту всја, како кључе от ствари куинскија и за ношчене госте кафу, шећер и нрочаја да изручит тому, који остане на команди, с чим може, када се случи, пошчене госте дочекати. И млађим да издаду заповест, да повинујутсја во всем како и предстојатељу. 11.) За коње, како видимо који су у обшчини да липсавају, понеже мало коња, а дјела монастирских доволно, а слабо сја ране, нити сја им зоби даје, — но до осам коња, кромје оца архимандритова, да имамо у шчали. При том два момка да се најме, који ће ранити, зобити и чистити их". „Коње, кола и слуге" — читамодаље у записнику од 23. окт. и. г. — „да монастир држи у обшчеству и кад се кои пошље на дјело обшче, да му се да на чему ће ходити, а по себе да не дерзнет ни један держати хаљине и прочих потребах братских. Траиезар да има трапезу всегда чисту, зими и угрејату; хастали очишћени, чаршаве и пешкире опрате,