Srpski sion

Ок 250.

СРПСКИ сион

скоршо изполнити, ми же потом јелико форме поступка в тјехж« консисториах, јако состојаниа личнаго тамо приставити се имушчаго касаетсја вигочајшују резолудију нашу дати будем. Јејже в ирочем милостију и благоутробием нашим це<арокралевским милостиво и всегда бл<.гонаклони пребиваем. Дано во архидукалном градје нашем Виење аустријској дне 4. Јунија 1779. Мариа Терезиа с. р. Граф Франдиск Естерхаз с. р. Јоспф Гаснер с. р. (Види о ово.ј резолуцију у Швикеру „Ро1Швсће вевсМсћ^е Дег 8егћел" стр. 340 — 343.)

Д о з в о л а митроцолита Стевана Стратимировића да секретар кнеза Милоша Обреновића, Павле Јовановић може бити иостављен за митрополита. д. Р. IIо смрти митрополитн београдског Мелентија Павловића (| Јун ,<)л 1833.), обрати се кнез Милош Обреновић митрополиту Стратимировићу, да му препоручи снремног калуђера за митрополита. Стратимировић му одговори, да бољег не ће наћи од сво!а секретара Павла Јовановића. Навле је Јовановић по свршегку филозоФије, ступио у богословију, а ио њеном свршетку буде постављен за проФесора у карловачкој гимназији. на ком је месту остао 10 година. За тим је 1831. прешао у Србију и постао нрзо секретар у народном суду, а за тим кнеза Милогаа. Кад га је кнез Милош понудио да га ностави за митрополита и рекао му, да му га митронолит Стратимировић за то место препоручује; обрати се с молбом за савет на њега, да л' би се он могао нримити тога меета, односно ступити у калуђерство. Страгимировић му одговори да може, и он буде од кнеза Милоша постављен за митрополита и буде под калуђерским именом Петар у Чачку од ужичког владике НићиФора Максимовића руконоложен за ђакона, и за јеромонаха, а затим произведен за арлимандрита.

6. Дец. 1833. буде у Цариграду од патријарха Григорија посвећен за енискоиамитронолита. Дозвола Стратимировићева гласи : Павлу Јовановићу, секретару књажескому в Сербии. В Карловцје 1. Септемврија 1833. На писание Ваше ппд 29. Авг. сего года сљедујушчаја отвјетствовати Вам за благо сужду. Поведение Ваше в здјешњеј битности, наипаче последних времен не за то что первиј крат в брак ео вдовоју ступисте, но зато наипаче что и прежде того брака имјесте распри со женским полом и пред суд'1еју раснрављасте тија. и по что но брацје том номишленијами јеже о втором брацје противу обичаја цркве зањати б^сте, Вас би недостојвих учинили нријатија чина и потом посљедственаго произведенија на високија степени церкве. Но Ваше рјешителное отвержевие, јеже изторгнути себе от такових безаконих номишлениј, и негли на благиугодњејши пут наити, подавает надежду јако Вн обрагившееја ко пути доброму в будушчаја твердое постојанство во благих намјеренијах показати хошчете. И зато ми судим, да Ви, јест ли иостунили будеге образом произве-енија от Нас Јего Сијателству сообшченому, благочино в клер примлени, и во чиеи постененија церкве нашеја произведени бити можете. В прочем тако аостуиите, и оних всја чески и на всегда ошавајтесјг, која досеље Вашему шчастију и покоју препоноју биша, и једину мисл во ум и сердце Ваше вњедрите, јеже свјатој церкви, коеј Вас жертвовати желаете, и народу, коего благочестију служиге, пренолезни бити. Тако поетупајушче, твердо уноваем да Ви соотвјкетвовати будете Вашему намјеренију.

Извештај о седници архид. епарх. конзисторије држаној у Карловцима 21. Фебруара (6. марта) 1906. иод иредседништвом Његове Светости, Преузвишеног Господина Георгија српског патријарха. Узето је на знање ирезидијалпо расположење Његове Светости којим је на молбу протојереја и