Srpski sion

С тр . 340.

СРПСКИ СИОН

ј>(». 12

пе&оНо ргосигаге^ 81 поп аШег, сиш акаЈз^епИа. (Јгасћ)! гшШапк, е1: и! Ииегаа 1ат РаЈгез А^оаШп, ^иат еНат со11а!ог1а8 аћ Шо У1о1а1оп и§ЈШ е1 Шегагит теагит ассјреге!, цтз епЈт ташЈ:ев1ат ргосШшпет ћјс поп рговрЈсК; ? 111огитдие рег(Шат ћ1рросћп81т <1атпаћ11ет^ие аис1аС1ат, г(и1 те1 т оге 1е1 1п сог(1е ^езЈаШ е<; пи1пип1; ; ипс1е уе1 ехреПепЛив еа! 1;о1аШег 1П(1е, уе1 ас1 те тШ;епс1и8, и!; сопсИ&пат апппас1уег8тпет вићеа! е4 81 етепс1аге 8е уо1иеп1, сопсП110п1ћи8 е1 оћН§аНошћи8 6гт188ЈтЈ8 оћв!;г1п§еп4и8 песеввапо езве (Јеће*. Шит аПит са1и§егит пиис гсуосо а (1 181а8 раг1е8 е! 81 оћеШге гепиегН;, бШт ехреШ (Зеће^, пат 1п еа(1ет Шрросћг181 1о1и8 диап1ив герепШг. Меа бегуШа ћотто Ујсе СепегаИ аШбСјие отшћиб аттв ((иево пипсјаге е1; гесоттеп(1аге виа РаЈегпИав сН^веШг. Шв тапео А(1тос1ит Ееуегеп(1ае Ра^епШаНз Уе81гае. Р. 8. АИ ^иоНев 8спр81 8иае Е. Р. 8ес1 пипсргат роббит ћаћеге гезропвит, 81 Ј^Ниг аспће1 т1ћ1 аНсјШЛ. ЈаШит а (1 со11е §Јит 2а§таћ1епве 80С1е1;а1;18 Јези <Нп§а1;, 1П(1е сег1;о а(1 те регуешеШ.

Манастир Раковица и Велика Ремета. Д. Р. С патријархом Арсееијем ЈоваДђвићем Шакабеитом пребегли су на ову страну и калуђери манастира Раковиде. С дозволом патријарховом, смеоте се калуђери истог манастира са својим игуманом Михаилом у Фрушкогорски манастир Велику Рем^ту. 14. Оептембра 1739. направе и пот нишу уговор игумани и намесоици ман. Раковице Михаило и Герман и Вел. Ремете Данило и Мојсеј с нретходнвм одобрењем братства њихових манастира, да иста два манастира буду као један манастир т. ј. да се сједине, а игуман зајед нички да седи у ком хоће од оба манастира. А ако ко од началних, или од братије усхте разрушити то сједињење, „да раздвоит јего Бог и разлучит от царсгва небеснаго". Уговор је тај штамиан у „Гласнику" XX. на стр 332—3. а објавио га је др. Јанко ШаФарик, без да је рекао где га је нагаао.

Код назнаке годипе, приметио је ШаФарик: „Број 39. у години је поправљан". На оригиннлу истог уговора ггоји иотврда Атанасија од РашковиКа обршгера, потнисана у Митрокици 17. Марта 1752. и ми^ронолита бео радског Вићенгија Сге Фановића у Веограду 20. Јунија 1752., у којим потврђују истипитост истог уговира. Од куд и зашто је учињена гста потврда, не вели се на дотичпом месту. с тога нам она и загонетпа долази, јер у то време није могло бити говора о заједпици каквој. Судећи но иаведеним и описаним нечатима, ШаФарик је нреписао исти уговор са оригинала. Такав се оригинал но свој прилици морао налазити и у ман. В. Ремети или бар веран препис. Динас нема у њему ни оригинала, нити преписа. а 1845. морао је постојати. А да је у то време морао постојати ево доказа. 7. Децембра 1845. је поднео игуман манагтира В Ремете Јован Јовановић „веенижајше прошение" руском цару Николи. Ието је прошеније саставио Никанор Грујић нрхиђакон и бележник конзисторијални — за извесно но унуству митро нолита ЈосиФа Рајачића. Исто гласи: Великоможњејши Имнератор! По приложеној овде здје ./• во автентическој копии Граматје великаго Праотца Вашего Петра Алексијевића*, имјела братија монастирја Сербскаго Раковици, високое дозволение и свободу в Державах под благополучним Скиптром Вагаего Величества сушчих милосгини и помогачи искати, которој помогачи не тољко одер жание, но и благоукрашение свое многи нранославни свјатости и безмолствију посвјашчени аомове наши благодарјат. Нашествием обаче иноплемеников, љутих врагов Христијанских турков, цјелое братство * И иста је грамата штампана у помевутом Гласнику. У одостовереној копији са оригинала у Бечу 22. Априла 1802. од статског саветника Ивана код бечког руског посланства, стоји да је Петар ивдао исту грамату у 20. години свога владања, дочим се у Гласнику веди у 10., што је исправније.