Srpski sion

Г тр . 374

СРПСКИ СИОН

Бр. 13

ВП% егкеппеп, зопЈега тап шгс11 аисћ (11е8е1ђе уоп Оћегат18\уе§еп (Зађеу ођуог81апс1епег таззеп аНегсИп^б МапиИгеп. 8]§п. Саг1оУ1сг (Зеп 2. 8ер1. 1721. К 8. А1ехап(Јег Јоћапп v. Ка1епеск т. р. Кауз. Ка1ћ, Ргосига1ог ИзсаИб, Ји(3ех Ке^шз, \У1е аисћ Сатега1 Оћег-1пбрес1ог I/. 8. №со1аи8 1§па11ив 8еп§ т р. 1пзрес1ог Соп1го1ог. Како се у наведеном запису вели, да је ман. Хопово дошао до пустаре на Међешу тиме, што је дао у зајам једном Међешанину 1000 гроша, а у овој резолуцији, да ју је купио од Турака; биће вероватније, да је до ње дошао оним путем, као што се вели у занису. Калуђери ман. Хонова биће да су држа ли, да ће им бити јачи навод, кад кажу иоменутом Каленеку, да су је купили од Турака. Атестација народног сабора за пустару на Међешу гласи: „Ми јединство (ип1Уег8Ј1а8 Каћотз 111упсо КазсЈапае, као што се вели у латин ском тексту) ва се саборне у монастиру Хопову собравшинам ее, совим писмом сведетелствуемо, свим и свакому кому би се достојало, како сељани от села Радинаца и от вароши Ирига, Нешко Колебило, Субота Цвеин, Станко кбез, и поп Марко и јегов стриц Мато, Гаврило Херић, Мачванин Петар, Миладин Радинчанин, Нина ковач, Стојко ковач, Марко Степановић, Т^одор Радинчанин, Јован Радошевић пред нами на сабору народному посведочише, да је ливада зовома Међешка монастира Хопова, и да се знаду и сад белеге камените поставлене истога монастира и ешче сведоче говорећи, како и остала околина села посведочити могут, како је монастир Хопово у њихову селујошче у оно врјеме старо држао мајур и монастирску марву, овце и другу живину, и јошче имали свое ниве и орали и анбаре држали у реченом селу Радинци, тако из свое душе сведоче, и ми на њихово сведетелство, сим нашим нисанием посведочити хотесмо. Дато у народному сабору у монастиру Хонову држаному мца Генвара 5. дне. љето господње 1721. Печат митрополита Вићентија, Поповића.

Атестација је ова саборска преведена и на латински језик и под њом су својеручно нотписани са својим нечатима Вићентије Ноповић опеп!аИз Есс1е81ае Стаеа КНиз АгсШер1бкори8 е! КазсЈапогит Ме1гороШа; СоФроние Томашевић Ерјбкориа Вас81епб18 и Сава Николић ОћагкарИап. * ■» =и Оатале белешке на номенутом табаку: „Пак да весте како има на монастиру гргетегу от нас узајмлено шиндре двеста, то плаћено ние. Пак у Карловци је на нопу Станоју и на свих христиани кои приходе ка храму св, апостол цигле монастира Хопова шчо су узајмили или за новце *е и % то оставит невала. В лето /ЗГјгДТ (1719.) Из овог се види да је црква дољна карловачка зидана око 1719. године. Да се зна како је иривилегиа дага манастиру Хопову за земље от пресветлаго дома цесарскаго в лето /л\јгк (1702.) у Бечу, нри цесару ЈосиФу и при патриарху кир Арсенију Црноевићу. Пак да јест ведомо за ливаду иод гргетегом кад је хотео монастир опустети те му они калуђери дали ливаду у залогу за § (6000) аспри и расули се и тако ливада оста монастиру Хонову до Исаие (дакле до 1708.) Пак ливаца на врдпику један христианин у селу Врднику био ва болезни и принесен ка светому Теодору и примио исцеление и тако је ливаду монастиру писао до века, а било му је име Јован."

Дневни ред за синодеке ееднице 1755. Д. Р. За време митрополисања Павла Ненадовића су се скоро редовно сваке године одржавале седнице синодске. Тако је одржана седница и 29. Јунија — на Петров-дан 1755. Митрополит је Ненадовић одредио овај дневни ред за исту седницу. К синоду на 29. Јунија 1755. љета созваному.