Srpski sion

г >г. 13

ср И ски смон

с тр . 375.

1. По гласу всевисочајтпаго ц. к. рес крипта за редуцирану илирическу регименту и јеја долг и того репартицие пројект учинити. 2. Повторити прогалаго 1754. љета синодални протокол и видјети: 1. Ашче ради свјашченических фамилиј каково исправление у данку и негли гдје какова нова и преко обичаја погодба учинила се. 2. Занеже при прошлом синоду не представлено от сваке епархие како за малефиканте состоитсја, да би ниње зналосја. 3. Зашчо по синодалном закључениј коншкрипцие Епархии недадоше, и котори дадоше, зашчо по формуларју полно не сотвориша. 3. Објавити синоду. како по закључении синодалном 1753. за привилегиј и духовнија јурисдикции протезание у Ердељу и Велико-Вараду предложено, и какове паки тужбе донешене на Арона и попове уните. 4. Распис в монастире всјех епархии ради мјесојастија, трајушчу синоду. из синода да послетсја. 5. Објавити хулу от черногорскаго Блажењејшему Патриарху србскому посланују, и на то патриарху отписати от синода. 6. За дегредацију протопопе Бечејскаго Максима, и како офицјери Банатски власт духовну похотивше, инаго поставили. 7. Тужба Тајчева из Осјека противу ексарха осјечкаго Герасима, что за милостињу од церкве отлучен. 8. Тужба сиклеушког свјашченика Гаврила против ексарха сечујскаго Софронија. 9. Комуницирати објавление епископа Костајничкаго, како су Христиани своеволно от Марче отступили навјек и приволели да пиаристи ондје уселетсе. 10. Објавити за колектуру ради церкве и резиденције у Варадину. 11. Вопросити темишварскаго, ашче с јего приволением епископ гречески у Темишвар пришел, и бавитсја, и ашче что свјашченодјејствовал и проче о сем.

12. От темишварскаго узрок искати, зачто јего клер скеле и хармицие плаћа, и содјелати, да то отразитсја, јако да тјем примјером в прочи клер тај мирски данак невнидет. 13. Извјестие од Г. темишварскаго искати, какова комисиа била, и что свргаила за свободу клера и јего фамилии. 14. Напоменути јему јемство за архимандрита Бездинскаго, что вдовој Арсенија намјестника панчевачког и свјагаченству должних 25 неплаћено и да синоду положит, занеже игачут људи новце. (Са стране написао Ненадовић N6-. да се пише поново и да донесе новце.) 15. От Г. епископа Бачкаго копију јешче 6. Јулија 1754. објешчану привилегие дишчтрикта Потискаго искати. 16. Тужба јереја Стефана Овилокосе против своего епископа Г. Јосифа Стојановића из Костајнице. 17. Јоакима молера тужба против Г. Славонијскаго архијереја. 18. За Фоку и Филимона калугере из Ковина от епископа Будимскаго искати извјестие, и по тому изрешчи на молбу их, ашче свјашченичеекују литургију служити могут.

Закључак народног сабора 1748. о админиетрацији Виеариона Павловића карловачке митрополије. Д- Р. После смрти карловачких архиенископамитрополита, обично су новосадске владике администрирали митрополију. Тако је после смрти патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте (-ј* 7. јануара 1748.), администрирао митроиолију све до избора новог митрополита Исаија Анто ■ новића (27. августа 1748.) бачки владика Висарион Павловић. Како исти није предао рачуне као администратор ; то је народни сабор из своје седнице од 31. августа 1748. упутио на њега овај закључак. „С именем всего здје на сеј генерални собор в Карловпје собравшагосја честнаго