Srpski sion

Бр. 11

А не ће је иста посћи не само у опште, него ни на политично/пољу, иошто је друга политика сриска, а др1 хрватска, те се исте не могу никада уједиг'И) ће се на брзо и у делу показати. Узмимо само за ПЈ^ер Босну. Срби држе ту земљу за српску, рвати за хрватску, и кас> што није прави Срби К0 Ј И тако не мисли, тако исто није ни оно праг Хрват, који је не држи за хрватску, све ак ни до једних не стоји, чија ће она бити. А таких питања м & и сувише. Ми — лично —матрамо ово данашње коалазионашко пријатество, као дело амбицијозних људи, који по ,тим геслом хтедоше ући у сабор, што им и Јааде за руком, а на самом сабору показаће © да је умишљена слога зидана на песку. Ако се мисла ^стинска слога између српског и хрватског ларода — и то не на политичном пољу, на оме је не може бити; мора се она другим сре /гвима и начином стварати, а не резолуцијама. Да ће будућ^ст, и то скора показати истинитост ове нашехврдње; у то ми и не сумњамо. Поп Јово у зом чланчићу, не из незнања, него из рачуна,Јаведе како је тобоже свештенство поменутимнашим чланцима, схваћајући их као миг од гор, водило народ у Куенов логор, чему се има реписати да су у Срему онако избори испали и ако добро зна, да је и Његова Светост патршрах Георгије јавно рекао, а то су изјавили и г. епигкопи Мирон и Михаило, да сваки свештеик може имати какво хоће политично увереш, ал на црквеном пољу, треба да су сви сложда. А што сј у Срему испали опако избори, томе су кривепоједине странке, које су већином истакли и омкве кандидате, које бирачи познају, и познавајуЈи их, и не гласаше за њих, међу које спада I поп Јово. Ми ниско денунцијант ни били, нити ћемо бити, те сло с тога отворено и позвали мородавне да етану једном на пут „измотавању" једног поп Јове, који јавно проповеда учење проти учењу наше цркве и вређа народно осећање и прави пометњу међу народом својим делагошким писањем, а до њих је, хоће ли и смеју ли то трпети и допустити. Да ми нисмо одрод, нити ичији агенат, и да би се ми много више радовали слози између Србаља и Хрвата, него што се показује поп Јова ; то је познато онима, који нас познају, те с тога с презрењем одбијамо тврдњу поп Јовину, да онако, као што ми пишемо, могу писати само одроди народни, а тако исто и тврдњу, да ми хоћемо да будемо српски историчар. Ми смо по својим силама до сада на књижевном пољу урадили онолико, колико смо могли. А какав је напг књижеван рад, то су позвани други да га оцене и оценили су га, а

да поп Јова, поред осталих брига за народ, не би лупао главу и тиме, да ће временом, ко узбуде писао наш животопис, имати шта о нама и написати (ово је наравно речено у иронији, односно који ће нас преставити као одрода народног), упућујемо га на „Годишњак" XIX. кр. српске академије, где се на стр. 428—457. налази наш животопис и рад. Ну, дела поп Јово, опишите нам Ваш досадатњи живот и рад.

Ч и т у љ а. ^ Прота Адам Муждека. [ Прота и катихета на кр. великој реалној гимназији у Карловцу, Адам Муждека , после дуге несносне живчане болести, прекратио је себи живот, искочивши из вагона у провалију, где је нашао сирт, а подједно и лека својој опакој бољи, која га је годинама мучила и живот му огорчавала. Покојни је Муждека био савестан професор, њежан супруг и добар отац својих 6 синова и 2 кћери, од којих је само једна ћерка удомљена, и добар друг и пријатељ, због чега га сва они, који су га познавали, жале, и то не само због његове трагичне смрти, него и због његових ретких врлина. А особито ће за њим жалити и с благодарношћу га спомињати и сећати бивши љегови ученици, којима је он такође био отац и бранитељ у свакој прилици, а особито кад је верски и народносни шовинизам кидисао и на српске ђаке, који не хтедоше своје српске осећаје прикрити, и усудише се своју милу народност свугда и на сваком месту истицати, због чега често пмадоше неприлика, које је честити катихета знао отклонити и изгладити. Вечан спомем брату цроти, Адаму Муждеци ! Д. Р. У Свилошу је умро 4, о. м. адмннистратор парохије свилошке-грабовске јером. Гедеон Петанек. Отац Гедеон је једини калуђер у фрушкој гори, који није мењао свој манастир и не даде му се. да у њему и кости остави, Вечан спомен оцу Гедеону!

Послате књиге на приказ. Извештај о српској вишој девојачкој школи у Сомбору за 1905.Ј6. Приредио Јован ВлагојевиЛ унравитељ. Сомбор 8° 58 стр. Извештај о српској вишој девојачкој школи у Панчеву за 1905.16. Спремио Милан Манцровић управитељ. Паичево 8° 56 стр. Извештај о срп. вишој девојачкој школи у Н. Саду за 1905.16. Саставио Мита Ђорђевип управитељ. Н. Сад 8° 66 стр. Издање Српске Кр. Академије у Београду : Сиоменик ХШ. цена 6 динара и Х1ЛЦ. цена 3 динара ; Насеља српских земаља. Књ. П1. Атлас, уредио др. Јован ЦвијиИ; Дијалекти источне и