Srpski sion

С* р. 441.

ОРПСКИ СИОН

В Р. 16.

ББегово Високопреосвештенство Г. Еоископ темишварски др. Гворгијв ЛвтиЋ, благоизволео је на Успеније пресвете Богородице 15. о. м. у велико-бечкеречкој цркви Успенија пресвете Богородице, рукоположити свршеног богослова Душана ЧониЛа за ђакона.

НЕЗВАНИЧНО. Д о з в о л а за држање народног еабора 1749. Д. Р. После гмрти митрополита Исаија Антоновића (| 22. Јан. 1749.) буду изаслати у Беч од епископата и народних ирвака народни изасланици владика пакрачки СоФроније Јовановић, Јован Шевић обрстлајтнант поморшке крајине и Симеон Андреовић будимски ешкут, да по дотадашњем обичају моле, да се допусти држање сабора ради избора новог митроиолита. На њихову молбу, изиђе ово решење: От Их рвмскаго императорскаго во Хунгарииже и Бохемии кр. величества Архикњагини Аустријскија Нашеја всемилостовјејшија Госножи, восточнија церкве греческаго закона Г. Г. Еиископом, клеру и Народу милостиво објављаетсја, како всевисочајше иомјануто Их ц. к. величество посланија от них за просимое позволение јединаго избранија Собора в Карловцје, ради јединаго новаго Архиепискона, восточнија церкве греческаго закона, епископа Пакрачкаго во Славонии Г. СоФронија Јоановича, поморишкија краини обрстлајтнанта Г. Јована Шевића и вароши будимске пургера и ешкута Симона Андреовича јешче за ниње јако народнија депутирти восприаша, но обаче јакоже нанред всевисочајше помјанутое их величество уже пред сим јему клеру и народу јавити дали, да во сицевих приликах, ашче они что здје предлагати имут, изпомежду себе не абие о себје депутирти сјемо посилати, но прежде о сем јавитисе и всевисочајшее допушчение, јеже њекија депутирти сјемо послати смјети, подобајушче испросиги долженствујут, тако хошчут они, да сие равно и в будушчее всегда хранитсја иначе бо в напред никакова такова депутација здје

примитисја, припустити и послушати, но без всего наки просто натраг послатисја будет. А понеже предименовани депугирти от Г. Г. Еписконов, клера, воанствених и прочинциалних даное им иолномошчие јеже именем всего клера и народа донушчение за держание реченаго собора исиросити, во оригинаље предложиша, и за позволение тога нодобајушче просиша, тако јесу тоеже их ц. к. вел. на учиненое им того ради от своеји во илирическах нирежденија дворнија денутации покорњејшее предложение всемилостивјејше допустили, да они поминаеми народни собор в Карловцје во Славонии празднодавати, и вмјезто их скоро почившаго Архиепископа Исаии Антоновича јединаго новаго митрополита изабрати могут, јакоже сего ради потребитаја на своја надлежателства отнравитисја будут, да от всјех стран дншчтриктов национални депутирти, обаче в мјерњејшем и прежде в сицевих приликах обично бившем чисље, т. ј. от всјакаго чина, тако клера, јако милитарскаго и нровинциалнаго само по 25, и тако во всем купно 75 депутиртов к више рсченому собору у Карловцје без припјатствија отити пустјатсја, и јакоже их ц. к. вел. к держатисја имушчим рапким народним собором всегда от своеја всевисочајшија страни јединаго кр. комисара нареждати обичествујут, тако јесу к настојашчему своего Фелд ^аршалајтнанта Г. барона от ХелФрајх от особливаго на јего персону и благонравие полагаемаго милостивјејшаго новјерениа милостивјејше наименовали, с которим при конгресу бити имушчи Г. Г. Епископи, клер и народ једин нарочни ден, в котори они нарочно в многопоменугом Карловцје собратисе имут, назначити, при том обаче, понеже људие от различних стран путешествовати будут, једин угодни термин опредјелити, јегдаже онамо обрјашчутсја, самое избрание спјешно, и јелико скорше мошчно нредузети, и за нечинити непотребних трошков, спјешњејше промовирати и к концу привести тшчатисја имут. В прочем како при преждних, тако наипаче при посљедне бившем народном соборје за изабрание ниховог митрополита видјелосе јест, да су между тим различна