Srpski sion

стр. 492.

СР11СЈКИ

СИ01

В р. 1?.

неблагодаран. Али ово ровење људи, који у исто време каде и нашем властелинству и лаковерном свету, није могло задржати трезвене људе, да у великом броју не присуствују овој тихој и скроиној свечаности, и тиме да одаду благодаоност великом добротвору Даља, Њ. Оветости Патријарху Георгију. Сама свечаност, као што рекосмо, била је гкромна и тиха. После св. службе божје освећена је школска зграда, нререзан је колач и одала се достојна пошта Н>. Светости, који је ову школску зграду нодигао, и др. Милану Максимови&у , земаљском посланику и управитељу даљског властелинства, који се трудио да се ова зграда што велелепније подигне. Том ириликом говорио је преч. г. Милош РајачиЛ, стари парох даљски, и г. Стеван Бенин, нови учитељ и управитељ даљске срп. нар. школе, чије говоре доносимо ниже у целостн. Говор преч. г. Рајачића гласи: Многоштовани зборе! Освануо је за ову српску опћину ванредно значајан и прерадостан дан. За чиме су наши мештани годинама и годинама узаман жудили — остварило се. Пред нашим, радосним сузама орошеним очима стоје, ето, величанствени двори просвете, наша, срнска вероисповедна школа — вековна задужбина штедре и дарежљиве деснице Његове Светости, Преузвишенога Госнодина Георгија Бранковића, српског Патријарха. Места у спахилуку патријараха српских, Даљ, Борово и Белобрдо, од како се оно год. 1874. укинуше наше вероисповедне школе, не имадоше таких својих школа. Деца се наша учише кроз толики низ година у школама комупалним. Тек је садашњи дарежљиви мецена просвете нам народне и верске, Патријарх Георгије Бранковић обратио и на ову страну. најживљу пажњу. После подигнуте вероиспеведне школе у Беломбрду, ево је и у нашем милом Даљу подигао ову красну зграду трошком од купних 80.000 круна. А стоји уједно и утешно обећање мудре Поглавице наше свете Цркве, да ће, ако Бог да живота и здравља — што нека би Му свеблаги Творац подарио још на много година — на пролеће и у Борову сазидати вероисноведну школу, као нпо вам овом приликом могу саопћити и изјаву Његове Светости, да ће по времену и мештанску нам цркву као и звона обновити дати. Па ево, љубезни моји Даљци и настав-

ници, ми ово вероисповедно школско здање, које Свети Патријарх овој црк. општини за културни развитак наше школске деце подиже и основа, посветисмо данас првом просветитељу и Архпепископу Сави, као патрону свију наших српских културних завода. А нашем светом Патријарху Геор п ију Бранковићу, као основатељу овог вероисповедног школског здања, нека буде, као правом последоватељу ирвог Просветигеља, пред Богом и нред људима синовња благодарност, попраћена са: Живео Свети Патријарх Георгије! те живио управитељ овога властелинства велеможни г. Др. Милан Максимовић! И напокон буди велико признање и захвалност и в. кр. земаљској влади, нарочито одјелу за богошговје и наставу, која нами благонаклоно одобри вероисповедну школу покрај још оне потпоре, коју је нами годишње од 4000 к. ова пол. управна општина за издржавање наше вероисповедне школе вотирала. Приказујем вам уједно, љубезни моји, овде предстојеће учитеље ове вероисповедне школе наше, који ће по својој задаћи трудити се, да школску младеж нашу по уставу школском изобразе, да као права Српчад напредују у светој нам вери прадедовској и народности српској. У то име кличемо: да Бог поживи и наше учитеље ове вероисповедне школе, као и чланове цркв. оиштине и школског одбора, који нас до 4000 правосл. душа у нашем великом и одличном месту Даљу у свима автономним просветним одношајима верно застунају. Најзад пак још једном помолимо се Богу Саваоту, да живи Његова Светост Преузвишени Господин Георгије Бранковић, Патријарх српски и наш дарежљиви Добротвор! Живео!" Говор управитеља школе г. Бенина гласи нак овако: „Поштовани скупе! Данас је освануо велики и значајан дан по даљске Србе. Данас се предаје у руке наше зграда, која ће за мало дана оживити напунивши се Српчићима, узданицом нашом. Можда сад у први мах и не појимате, од какове је важности ово по вас; али док оберемо првд плод, казаће вам се и само. За сада да вам је запитати ону голу сиротињу сриску по Банату, она би вам најбоље протумачила значај данашњег дана. Та сиротиња, која се стисла око трошних јадних својих школских здања; која од уста својих