Srpski sion

Б*>. 18.

СРПСКЖ С10Н

Архимандритом Крушедолским и ту в постризје моем подобајушчија монастирскија проходје служби до љета 1775. в то љето благословути Г. Епископ Карлштатски тогда бивши Петар Петрович благоизволил пријаги мја в службу своју придворнују, код коего бавихсја до љета 1784. Тогоже љета аак в монастир возвратихсја, гдје по иреставлении игумена Г Данила Марковича в 1787. Марта 14. во игумена посгавлен бих Г. Архиепископом Мојсеом Нутником, 1788. Марта 25. в Архиман : дрита Раковачкаго нроизведен бих. Љета 1789. јакоже предписах горе в п>;ледних днех 7. Јулија мјесјаца опредјелен бих во Архимандрита Бездинскаго, гдје и пришел и иравление монастирско пријах того љета Августа 26. числа, Назнаменовавиј сие в мон. Бездиње 12. Ноемвриа 1789. Максим Секулич, пострижник Реметски, Архимандрит Бездински, Бог да уоравит жизањ моју на возвишеније и ползу сеј свјатој обители и братсгву на утјеху, молитвами пречистија своеја матере". У „Протоколи обшежителнаго монастира Ремети в немже записујутсја собори братски", записано је о избору Максимову за игумана ово: „В обшчежителном монастирје Ремети 14. дне мца Марта 1787. љета, сљедујушчаја дјелана: 1. По високсму Налогу от Превосходителства Г. Арх. и Митронолита, купноже и по опредјеленију честњејшаго Консисториума вчерешњаго дне, т. ј. 13. текушчаго мца Марта учинено4', изшедшим нам долуподписаним в мон. Ремету и братству долу подписаним собрану бившу, во первих објавлево им јест, како от Прев. Г. Арх. и Митр. Архипастирски не токмо о нуждном чиноправлении свјатија сеја обители во обшче, но и от самих внутр живушчих Јеро и Монасјех миру, тишини и благосгојапии пекушчесја, в мјесто почившаго игумена Данила Марковича (ј- 21. Фебруара 1787.) за настојатеља и игумена Јеромонаха Максима Секулича наименовати и потвердити, једно зато изволили јесу, что во монастирје сем болшаго и способншаго кромје јего њест, друго что таковом о

нему и цјелому братству непшчевание јест, да он о благостојании монастира и цјелаго братства најболше пешчисја, и братетво признајушче јего сиособности, и над прочими преимушчество, за своего настојатеља јего примити, почитовати и в нуждних всјаких случајех јему повиноватасја будет. Каковују наредбу и вољу Их Прев. низу подписааое братство услишавше, со всјаким усердием и охотоју Јеромонаха и собрата своего реченаго Максима Секулича, за дјејствителнаго Игумена признали, пријали и јему должнују чест повинование отдавати себе готових бита објавили и сицевим начином он Јеромонах Максим за Игумена дјејсгвителнаго избран, оглашен и потвержден, во потверждение же болшее јего настојателства и полученаго достоинства. 2. Јему Игумену Максиму кључи, печати, протоколи и всја к внутрењему и вњешнему нравленију нужднаја инструмента и наставлениа вручена суг, а по сему 3. Пространо устми Архимандрита Плевицки от страни Их Ексцеленции и честњејшато Консисториума увјешчан јест, како новоиоставлени Игумен, о точном набљуденију и исполненију должностеј званиа своего; тако и всја присутствујушчаја братија, во обше и по особ наставлена сут поразумјегисја со своим настојателем у свему имати се љубов междусобнују, мир, согласие и всјакују ревност к благостојанију обшчему нужднују имати, и во дјејствиах своих познавати. Сему же окончану бившу: 4. Времја божественој литургији приспјело и тако по божественој служби, јектениам и молитвам обичним совершеним бившим, новоноставленому Игумену не само жезал правлениа, и наставлениа вручен, но он в среди церкве, присутствујушчем братсгву и народу, здје ./' писмено прикљученују кдатву положил, и сице в лице церкве кљатвоју Богу и обители сеј објазалсја, да он всјаки пункт званиа своего, честно, точно, вјерно и безазорно исполњати хошчет. А занеже 5. Провзведевием Јеромонаха Максима, аки заклетаго старца во Игумена, в мјесто јего качество заклетаго старца Јеромо-