Srpski sion

Си 688

СРПСКИ сион

К р. 21

жателством поднегаенаго, в сљедујушчих мое цокорњејшее мњение изложих: во јеже бисја обвкиовени до ниње нашеја церквв в сицевих винах ностунак и в будупшее нотвердил, обаче всјакое, при диецезалних консисториах сљедованое, иизвиги нрељубодјејанија разрјешение от сојуза брачнаго закључившее. рјешение, нрежде тогожде дјејствителнаго иснолненија, да не бисја чрез, из не весма важних негли узроков сљедованое, во таковој виње от сојуза брачнаго разрјешение ко уеичтоженију св. тајви брака повод дал, или что таја вина от стран апелирана била, или ни, всегда Архиеиископо Митрополијскому Нарицателному Консисторауму на свише развидјение поднесло. В прочее со всјаким почитанием јесм Преосвјашченства вашего В Даље 21. Ноем. 1795. нокорњејшиј слуга Стефан от Стратимирович с. р. „Послаћу В. П. други нут копију мое репрезентанцие, сада немам времена а велика је." Ну, није данашњим силним брачним разводима узрок само то, што је нрипознато за развод брака и неодољива мржња, него уз њега ностоје и други узроци. Од многих, који се могу и смеју навести, томе је узрок и то, шго ми немамо одређеног и тачног нисменог реда и постунка, него за наше конзисторије важи и данас онај препотопски судски иоступак од 1782., који је удешен према тадашњем земаљско-судском ноступку угарском. С тога је скоро код сваке наше овонределне — ил што би рекли Србијанци отачаствене — конзисторије други постунак, и како се код њих гдекојих ради вашарски, поред несиремних чланова конзисторијалних, а често и бележника, к >ји се често мењају; то знају понајбоље неки Фишкали конзисторијални, који, док се не науче на постојећи шлендријан, не могу довољно да се начуде, како се олако решавају животна нитања по поједине породице. Крајње је већ време, да једном и наше конзисторије дођу до савременог суд-

ског поступка, кад сви наши досадашњи сабори при грађењу својих статута за конзисторије, стављаше: досадашњи судски поступак задржава се до даље наредбе, и ако мпоги и реФенти, а да не говоримо о члан^вима сабора и не знадоше какав је исти поступак. Даљи је узрок данашњим силним брачним нарницама и то, шго има много на ших свештеника, који водећи брачне парнице заслужују — што би рекли Србијанци — лепе паре, те да до њих дођу, наводе и уче сами странке из своје парохије, да поведу брачну парницу, и да ће им они израдиги да се разведу, у кесто да настоје, да кад дочују да се који брачни нарови не слажу, да их мире. Многи је од такових тако дрзак, да сам својеручно странкама напише и тужбу и даје званична уверања, дочим мзоги дају својој деци, на и женско.ј, да их пренишу, и не помишљајући каквих све бљутавштина нема у тужби. Има веселника, који су због прављења таквих тужаба не само у своме месту, него и у околини изигали на глас, те им свет иде као неком чудотворцу. Каквих ту нема обећања, а подједно и неистина, како они имају с том и том особом веза, и како и њима већи део морају дати, шго све иде на омаловажавање наших власти; то се по себи разуме. А тим веселницима оеобито су акције скочиле и приход се увеличао, од како наше конзисторије растазљају и онј бракове, где су обе или једна странка биле римокатоличке вере, па обе ил једна пређе у нашу веру. Е, то су им добре моруне и на њих је многи веселник пишман. С тога би требало мало боље нрипазити на те хијене, јер исти, као свештеници, чиј је позив и дужноет, да мире где виде несугласност између брачних суиружника, а не да их наговарају и уче, да им они бракоразводну нарницу састављају, не заслужују другода од тога имена. А има на жалост и самих чланова конзисторијалних, који се тим нечазним послом баве, и којиаа савест донушта, да се у седницама заузимају, да се тај и тај брак разведе, и ако су једном или другом