Srpski sion

С тр . 602.

СРПО<И сиотч

В? 22.

смедоше отступити од начела изреченог и донесеног но некад и у расиоложеном стању од њиховог творца. За пример. навешћемо само један класичан доказ, који јасно показу.је, како се код нас лакомислено ноступаио и радило. Покојни др. ИлиЈа Вучетић, многогодишњи в<фа слободоумне народно-лнбералне странке, и најбољи познавалац наших автономних уредаба, 1885. Авгусла 14. приликом свога избора за ноеланика саборског у Н. Саду рече и ово: „— — Много чујемо да се говори: да од народа зависи све, и да је наша народно-црквена автономија у нашим рукама. Ово не стоји. Народ је ево учинио своју дужност, изабрао је скоро све приврженпке видовданских (у Сомбору) одлука, послао је за заступнике на сабор с веома незнатним изузетком све саме поборнике автономије, те по томе кад би једино од народа зависило све, и кад би автономија била у нашим рукама, то би већ сад постигнуто било. Но на жалост, није тако. Народ је истина учинио своје; али сад тек наступа онај главни и тежи задатак, што га имзју изабрани заступници да изврше, и ту се ја слабом успеху надам". „У свима питањима наше автономије има два фактора, два чиниоца, који решавају, а то су: народ заступљеч у своме сабору с једне, и државна власт с друге стране. Тек ако се та два чиниоца споразуму, ако државна, власт одобри оно, што сабор сврша, онда може бити успеха од рада саборског". „Народ заступљен у сабору и државна власт лакше би се споразумели, и од рада саборског могли би се надати успеху, кад не би био неки трећи, који се ту исиречио између народа и државне власти, те не да дође до споразума. Тај трећи, то је данашња фактична поглавица наше цркве (Герман патријарх). Ја не држим да га ми можемо отклонити; али ак<> успемо ма, у толико, да га можемо учинити безопасним по нашу автономију, и да његов унлив сузбијемо, онда ће се моћи постићи споразум између та два чиниоца нри решавању наших автономних ствари, и тек онда би могли нешто учинити за обезбеђење и унапређење наше народно црквене автономије" („Срнско коло" бр. 66. за 1885.). Ово рече Вучетић цри своме избору, а не

хгеде или не смеде то начело изрећи и у прогласу упућеном „милом" народу за изборе, него се у њему рече, како је народ господар у авгономију, те с тога му "е и препоручило да бира за посланике само ове челик карактере и познаваоце автономних установа. У номенутом своме говору Вучетић добро и исправно рече, да је и влада фактор у нашој автономиЈИ, ал заборави или не хтеде или не смеде рећи, да је у њојзи фгктор и јерархија, коју је и сама државна власт признала за фактора. Ако није хтела да иомоћу народа постигне нешго, на шго јерархи.ја не би пристала, она је у свакој прилици питала и њу за њено мњење о чему би се могло више примера навести. Необорима је дакле истина, да у иогледу наше народно-цоквене автономије иостоје три одлучујућа фактора, од којих је државна власт најодлучујући, пошго од ње зависи потврда или непотврда сваког саборског закључка. А што је дотле дошло, и што је данашњим даном таква наша автономија, —- коју још 1875. Милетић назваде „укљештеном" —, томе су криве наше народне вође и адвокати — посланици —, који сматраше наше саборе за најзгодније место, да у њима иокажу своју мудрост и ученост држањем дугих — већином шуиљих — говора, и непознавањем нити ств&ри нити прилика, те тражећи сувише много, не добише или ништа или добише врло мало. Румуни за шест недеља изгрздише праву автономију, и када оно 1870. један иосланик рече: дај да израдимо и ми нашу автономију по румунском устројству, тада др. Ј. Суботић одговори : Румуни треба да се уче од нас, а не ми од њих. А данас у-цлшемо за румунском автономијом ! А што је у целој досадашњој радњи наших сабора — овамо од 1872. — најжалосније, то је то, да се наше странке не стидешо здружити се и са државном влашћу протин јерархијр, и волеше њојзи попустити и нризнати јој нека права, него јерархвји, к>ја је тражила. црквом призната јој ирава. И они го чинише поред свег тога, шго је још 1870. блажене намети иакрачки владикн Никанор Грујић довикнуо народњацим°. у сабору, који хтедоше градити народно-црквеву автономију на основу државних закона: ,,).е