Srpski sion

€». 604.

сиккм сион

Вр. 22.

меће се и нехотице питање: па ко је онда насгојао на томе, да се сазива народчо-црквени сабор и то у ово зимње доба, које је неаодесно не само за сачо обављање избора изборника и носланика, који се нз ће ни моћи свугди по закону ни обавиги, него је у заказано доба за сабор не могуће многим свештеничким посланицима напушгати на дуже времена парохију, а да и не говоримо о томе, да ј« у Карловцима пемогуће наћи 75 оанова за аогланике? Ко, на ко други, него радикална странка! Њој се журило — а за шго, то је друга С1 вар — и исиало јој је за руком, да су меродавни нредложили круни и без претходног договора са председником Њоговом Свегости, да се сабор сазове у течају ове године, у сред зиме — кад му време није! Шта се мисли на самом сабору радлти, и да л су шго радикали иреко својих пријатеља углавили са меродавнима у Иешги; ми не знамо, нити хоћемо да верујемо у оно, шго се све о томе говори. А и зашто да смо хубоиитни, кад ће то јарко сунце објавити, а снег ће ноказати свачи.ји траг. Сабор је дакле сазван, и то је чињеница с којом се мора рачунати, као и то, да за расиравни сабор није нишша сиремљено , јер ваљда се не ће моћи веровати још и у то, да ће се допустити и да се може и <ме донустити, да наши саб зри и на даље доносе којекакве привремене уредбе и одлуке. Ако је меродавнима стало до реда и у нашој црквено-народној автономији, — у шго не можемо сумњати —; онда се мора једном она уредити на еасвим другом осаову, него на ком је склоиљена данашња автономна зграда, на којој има рада од свакојаких градитеља и грађе и материјала. Она се мора подићи солидно, од једних градитеља, и једне грађе и материјала. Крпежа и крпљења Је било и сувише. За престојећи сабор наше странке раде из петиних жила. Програма се народу ноешгам« иавају, кандидати се истичу и уздижу а противкандидати з^једно са противном странком грде, нападају и омаловажава|у. Народу се обаћавају куле и градови и како ће протећи но земљи Орбиновој мед и млеко, ако се само предложени њини кандидати изаберу, и то на-

равно потећи ће од Даља и манастира, јер тек не може се захтевати од народа да он издржава своју автономију. Доста је од њега, шго јује „крвљом" својом извојевао! Јерархија ћуги и гледа чудо и нокор, који је достигао врхунац. А наппо да и она што ради и да истиче своје кандидате, кад је наш народ, заведен од несавесних вођа, подељеп у сшранке и непристуиачан сваком иамешном савешу. Она Ие своју реЛи и то мушку реч реЛи тамо и шада, кад устреба и своје станович/те изнети, које не ће бити њено лично становиште, него становиште источао православне цркве, којој је основалац сам Исуо Христос. Доста је било и расправљања и кокетирања и попуштања, време је једном да се каже и одлучна. А дотле будимо стрпељиви, те пустимо још ово кратко времена до отварања сабора „народне и црквене приЈатеље" да се размећу са својим пријатељством и спрам народа и цркве, а пошто се једном отвори, тада ћемо их запитати за јуначко здравље и видети на делу њихову љубав и спрам народа и спрам цркве, а уједно и њихово или јунашгво или кукавичлук, кад им се подвикне поиут оног цинцара: једи га бре печеног, јер ћеш га јести сутра куваног! А дотле живи били па видели !

Извјештај о седмој редовној сједници прав. епарх. конзисторије пакрачке, државој 18. (31.) јула 1906. иод предсједавањем Његова Високопреосвештенства Госиодина Дијецезана нашег Мирона. Узета је на знање класиФикација слушалаца прав. богосл. завода у Задру. — Узет је на знање допис високе владе у нредмету вјерозаконске нрипадности Б. В. — Узет је на знање допис зем. владе, да се расправа у иредмету вјерозаконске припадности М. С. води код кр. жуп. области у 0. — Остало се при овостраној одлуци, да се брисање Д. С. из матице не забиљежи и поново се тражило од зем. владе, да Д. С. остане припадницом правосл. вјере, јер су с тиме и родитељи споразумни. — Удовољен I замолници високе владе и наложено нарох. зв; ■