Srpski sion

0*1». 600.

СРПСКИ

сион

бр. 22.

сти, о мировинском фонду за свештенике и учитеље, а да и не говоримо о јадним и непотпуним привременим уређењима епархијсЕШХ власти и о другим уређењима, у којима има много и много не само поврганости и непрактичности, него и супротности, вити једнан принцин у њима, влада. А не мамо их и така су нам и што их имамо скоро сва уређења с тога, што су се наши сабори, у којима су скоро гами адвокати били, свађали и ирепирали било са црквеним јерархом, било са државном влашћу, а при донашању рнбних уређења радило се на брзу руку, без дугог промишљања и узимало се већином од лутерана, као што Је н. пр. уређење општина и епархија. С тога се не треба ни чудити, што не веје један нриндип у нашим уређењима, која уз то нису рађена у једно време. И кад је оно 1897. хтела и јерархија и круна, а пре тога 1892. већина саборска да се једном донесе целокупно уређење наше црквено-народне автономије, као што га имају и Румуни у Угарској и ЈГутерани, те саборски одбор и зготовио једноставан — целокупан статут — црозвани из подсмеха „јединственим" — ; тада се гато но реч дигла и хала и врана, нротив њега. А што је најкарактеристичније то је то, да се не само против њега писало по новинама — наравно без стварне критике, него онако фразасто ио нашем обичају —, него су се држали и народни зборови и поједине варошке и сеоске црквене скунштине ограђивале се против донагаања једноставног статута, и ако нису ни знали, шта се све у њему ралази. Њима су народне вођ^, које су увиделе, да би им се њиме избило из руку главно средство за кортешовање, навели два три §§., која су народу оаилела, како се смера^ да се они одузму, те зазвонили на узбуну, на гато је нага народ брз, без да су народу рекли и главну и управо најглавнију његову добру страну, т.ј. да се нагаа автономија извуче испод туторства владиног. И гато је најжалосније то је то, да се 1897. није имало толико смелости те довикне и у сабору, не ћемо да знамо о једноставном статуту, не треба нам, него нађоше згодну извину у томе, не ћемо да нам се прописује дневни ред, и да њега узмемо пре свега у претрес.

А 1902. могоше пристати на прописан дневни ред управо маршруту, изречену тобоже о задатку сабора. А како је била згодна прилика и 1892. и 1897. да се што-но реч и.зради и дозида са свим наша црквено-народна автономија, којом се приликом могло и требало све оно у посгојећим уређењема исправити гато је непрактично и шкодљиво, и изменити односно допунити са практичним и корисним. Други народи наетоје на томе, да имају у целини законе и уређења за поједине државне гране и установе; а ми се Срби бојимо и одупиремо се да дођемо до целокупног уређења наше црквено-народне автономије, изграђене од једних љуци и једном духу — нринципу, у једном статуту — књизи, него волимо да их имамо у 10 — 20 статутића и уређења у неколико принципа. Или може бити, то је код нас отуда. што се у последње време почело на широко и на дугачко причати, како смо ми Срби демократски народ. Ако се пак и та наша црта може назвати демократском; не знамо шта се може назвати ненаметном! И да су се бојали .једноставног устројства и радили против њега људи, који не знају шта је кодификација закона ; не би се томе паметан човек ни чудити могао. Али ,је за чуђење, сажаљење и осуду то, што су томе били противни и радили цротив кодификације и довршења наше црквено-народне автономије људи стручњаци, правници и одветници, и то не само млади него и средњи и стари, који су добро знали од какве је благодети кад има кодификованих закона, створених у једном духу — принципу. А што су се томе одуиирали и били иротивни узрок је лежао у томе, што су се бојали да се том приликом не одузме од народа „крваво стечено" нраво, да посланике за сабор бира: заједнички народ са свештенством и то како световне тако и свештене. Јер као год, што је некад влада имала ослонца у 25 милитарних посланика у сабору, тако су исто и наше политичне странке, које су свој рад пренеле у народно црквени сабор, нацустивши политично поље, које није тако безопасно а и ни уносно, као што је црквено, имали у њима ослонда, пошто су и њих на