Srpski sion

Бг. 24.

СРПСКИ

СМОН

Стр. 645

дила, себи ирилагодила, донекле где треба и з.уетавила, а где ваља, аапред га гурнула. Снага Цркве лежи у свештенотву. Свештеиство мора разумети време, у којем живи. Оно мора свуда уносити луч хришћанске правде и истине. Оно је светлост за свет. Ако оно не светли, у свету тама настаје Оно је со земље, која свет чува од трулежа и која живог зачињава. Ако она изветри и обљутави, на што нам је тада? Задатак свештенства нашега јесте огроман, али није несавладљив, кад Господ снажи, помаже и олакшава. Треба нам само жива и разумна вера која брегове покреће, па да живот нашега народа понесемо у висине недогледне. Све остале врлине, нотребне данас, извираће из живе вере, као свето одушевљење, ревпост апостолска, мученичка пожртвовмност, хришћанско триљење и праштање, храброст, светосавско родољубље. . . Свештенство мора непрекидно радити на том да ту живу веру у души својој усади и развије. Ваља му сву снагу прикунити и све подобности своје уложити — да се задобије та сила, која треба да нас нренороди, да нас одухотвори и широм народа као узоре у свему пронесе. Без те силе свештенство је слика мртва, без живота и полета, без снаге и рода. Оно се замара код сваког сукпба са злим. Оно губи одушевљење код најмањег неуспеха. Оно очајава код најмањега удара у жи воту. Да јадних оних војника Спасових, који га се одричу на сваком кораку због побуда себичних, самољубља, сујете, претеране брижности за дом свој на штету Цркве! и т. д. Вера је дар благодати. Њу морамо заслужити и измолиги, и то дуготрајним и истрајним радом својим. Најважније средство за то јесте, осим достојнога примања св. тајана нокајања и нричешћа, у првом реду молитва. Када год уграбите времена, Мили Моји! новуците се у самоћу, те се предавајте искрено молитви. Гледајте да помоћу згодних молитава сваки дан будите V духу своме искрене осећаје вере, љубави према Богу и Његовим светињама, ј паде на Бога, љубави нрема ближњима, | одушевљења, радости и задовољства са но- !

зивом својим и т. д. Као свака снага, ако се не занавља, не стаје, тако и вера, ако смо је икад имали, ако се дневно не нодхрањује и не оживљава у молитви, губи се услед нових утисака, који се дневно гомилају у души нашој, и верске утиске, ако се дневно не учвршћују, хоће да претрпају и избришу. Зато ни један дан да не ирође без неке иривреде за живу веру Вашу! Сумњу одбацујте мушки, а верске истине пригрљавајте, о њима дубоко размишљаеајте, сладите се тима миолима и тима осећа^има, и чините тако у себи разне завете и племените одлуке на свако добро дело! Узмите н. пр. покајнички псалам, те га пробајте онако из срца у себи изгово ■ рити, па да видите какова се снага већ улива у душу вашу ! Изберите сваки дан ио једно згодно чтиво на пр. исалам, место из св. Писма, из живота светих, из Правоел. Исповедања, делова из Литургије, разних молитава из Требника и т. д. те посветите један сахат, да се на том чтиву духовно усавршавате, да о свакој речи и реченици размишљате, и на томе у себа осећаје будите! Драги Моји! На срце вам мећем да посведневна богослужења и ради горње сврхе уредно обављате, Сваки боговетни дан нека се разлеже у цркви молитва за стадо Ваше! Сваки дан нека је душа Ваша обузета СФером вере и Цркве! Из те средине благотворне по душу свештеникову не мојте ни дана једнога да изостанете ! Сваки дан подпаљујте онде кандило вере Ваше! На свакидашњим богослужењима, где сте понајвише сами, можете најбоље зарањати се у смиеао јектенија, песама и молитава, у значај икона и радња, те онде дневно духовне вежбе вршити, развијати нобожне осећај'% чинити нобожне завете за живот свој, давати рачуна о ирошлом дану, као и о напретку душе ваше и живота вашега. Тако ћете сваки дан излазити из цркве оснажени, охрабрени и нуни истинскога одушевљења и племенитих намера. Под тим утисцима остаћете цео дан, и они ће Вас од искушења цео дан штитити. За усавршење душе своје препор}чујем Вам још и вођење духовнога дневника, где ће те сваки дан бележити напредовање или