Srpski sion

лалечимо отровне ране и повреде наше аутономије, а нарочито ову главну повреду. И ми смо се заиста нрво за тим леком обазрели и донели једноду"ино прекјучерању адресу. Тим смо учинили своју дужност. И можемо се надати, да ће се наша праведна захтевања испунити. Но сад настуаа и друга дужност. Али се каже, да ми, приступајући овој другој својој дужности, бришемо сунђером оно, што смо јуче рекли. Вели се. да нисмо досљедни, јер смо јуче говорили једно а данас говоримо друго. То, господо моја, не стоји, јер ми и данас у овоме моме предлогу стојимо на оном истом становигату, које смо у адреси заузели, и то се у предлогу саевим јасно и отворено каже, шта више улаже се чак и ограда, да вико не може но нас штетне правне конзеквенције отуда извлачити. Вели се, да ми имамо жестоког противника у нашој рођеној кући, са којим се неда радити. То и ја врло добро знадем, да имамо жестоког противника, али баш зато, би ли, питам, оправдано било, да ми, који смо поверевем целога народа овамо се стекли, који смо са народним мандатима у руци дошла овамо, који дакле по томе на законитом темељу стојимо, да ми, велимо, сами себи тај законити темељ испод ногу извучено, да се као највиши Форум српскога народа одавде разиђемо, и да ово иоље, ову нашу кућу том нашем противнику, који за себе мандата народног нема, напустимо. Напротив, натријотска нам дужност налаже, да баш овде останемо. Г. Томић сам признаје, да је адреса светао чин. То је један корак наше победе. А да потнуну победу извојујемо, треба да останемо, те да корак по корак освајамо. А најлакше нам је борити се овде, где ми на законитОм темељу стојимо. Јер ова наша автононија није спахилук једве личности, него је то крвава тековина нашег народа и ми, који смо поверењем нашег народа овамо послани, ми смо господари од те тековине, па зар ми као госно дари да то вародно добро напуштамо, и то баш ником другом, но баш нашем противнику за љубав. Но ако ми овде на овоме своме рођеном земљишту останемо, и ту се до последње каии узборимо, онда ћемо заиста у средину самога народа, у крило самих бирача са светлим образом и поносним челом повратити смети. А кад неби ни најнужније ноелове посвршавати хтели, како би се пред нашим бирачима правдали, који у тешким народно-црквеним невољама баш од овога сабора лека траже, И пред самом владом изгледали би смегани, јер ја незнам с каквим би образом састанак новог сабора журили, кад би нам влада на то одговорити могла: „па ви сте имали сабора, али сами не хтедосте радити." — Господо моја! Само на овај начин одговорићемо своме позиву, само на овај начин испунићемо своју велику дужност, и само тако моћићемо жељама и потребама, јадима и невољама нашега народа задовољити. С тога нрепоручујем нека сл. сабор мој предлог усвоји. (Живио!)"

И кад се ово зва, не може се народној странци пребацити изневерење Милетићевих начела. Видећи нрваци народне-Милетићеве странке, који су и за време затвора Милетићева и његове болести водили главну реч у духу Милетићевом, да им вршачке социјалисге подмећу ногу, и хоће да их истисау из седла; закључише да нокреву свој лист „Браник". У нозиву на претплату рокоше за његов програм ово: „Српско коло", стало је уз већину сабора, за чији је леђи већива, вашег народа. Но пошто ово баш у овом тревутку престаје излазити И не стаје га са браника народвих нрава; то на место његово ступа и излази „Браник". „Браник" не само да заузима место „Срп кола", него он баш излази и ниче из самога крила српске народне слободоумне странке, јер овај вови лист вије приватно, спекулативно подузеће, већ је покренут у намери, да ономе духу и правцу, у коме ]е радила срнска нар. слободоумна сравка више од 20 годива овамо, јасва и потпуна израза даде, и да се све оне растурене снаге по народу, које се тим радом одушевљавале, и које се данас њиме загревају, око једног огњишта сложног и родољубивог рада прикупи". зЉуди, који су данас искупљени око покретања овог подузећа, нису испушгали из својих руку нбт традиције срп нар. слободоумне странке. С том нити у руци, желе ови да испреплету и наставе свој даљи рад". „Темељ, ва коме |е почивала ср г нар. странка, то је бечкеречки ирограм". (Бечкеречки је програм дело Милетићево. Уред). „Српска нар. слободоумла странка ставила се била у погледу државоправног одношаја земаља уг. круне према другој половини монархије на станоаиште мађарске странке независности. И ако се њојзи замерало због тога, ми ипак взјављујемо, да стојимо на становишту потиуив независности Угарске. — Слободна независна Угарска дакле ни својом упутарњом ни спољашњои нолитиком не може бити про тивник народностима, наиме нак српској народвости, коју данас Немачка преко