Srpski sion

штеника, који се усудише и у јубиларном броју бацити каменом налибералну странку, као да је она 1884. издала Милетићева начела, а од њих ни стотиниаи не зна његова начела нити бечкеречког програма. А шта тек да кажемо на цинизам младог новосадског нароха поп Тоше Милића (који своје место има захвалити сваком другом пре, него „Заставиним" протекторима, који су се из петиних жила упели да не буде изабран, и који је и иред нама и усмено и писмено осуђивао њихов рад, а одобравао наше држање), који у одежди над гробом Милетићевим — који је као рекосмо мрзио из све душе лаж — похвали нову омладину, (подразумевајући без сумње Томића и Нанчића, вршчане, као што и у његовим жилама тече вршачка крв, због чега је без сумње и сам такав,) која је продужила Милетићев рад, кад су га пријатељи кзневерили, и која је тај рвд доиунила према захтевима времена (без сумње је мислио питање хлеба, због ког је 1881. морао „вожд" да лети из Милетвћеве скупштине!). И не беше веселнику довољно ни то, него још рече и то, како се та омладина (мислио је радикале, јер она омладина од 1884. та је сад већ више остарина) на његова уста заверава, да ће високо држати заставу и да ће служити само користи народа (?!) Истину да кажемо, нама се окренула соба, кад смо прочитали у 179. бр. „Заставе" импровизиран говор Милићев, кад већ прота Божа Поповић „не могаше доћи" да говори и рекли: е ту престаје всјак глагол! Рано си се млади поп Тошо почео препоручивати за протинство, оад само не знамо да ли за новосатско или жабаљско. Ако си за прво прота је још здрав човек, а ако за друго, и ако је прота још здрав човек, већ је други брат идући са последњег збора генералштабског, једном бившем радикалу понудиа протинство, а још раније показао у правој боји. У јубиларном броју изнео је „вожд" све и сва против својих противника, а све у своју славу и корист, само није изнео „народу" : како је и зашто је до-

пало њему уређивање Милетићеве „Заставе", и да ли ју је могао, да је само хтео примити пре њега Тоша Бекић нотабилитетлија, и зашто је одузето било уређивање од Мише Димитријевића. На та питаца наравно да он не ће одговорити, ал на њих би знали други одговорити, а, понајбоље г. Бекић, који је недавно као уредник „Заставе" 1884. у 75. бр. „Народности", у погледу доласка „пове омладине" (Томића и Нанчића) рекао — упамтите сви данашњи радикали —: „А кад је настао кикиндски по^рет, нарочито кад се осетило, да вел. жупани тадашњега министра — председника Тисе, у потаји и јавно рове и буне против тога покрета (Тиси а особито главном шеФу полицаја Јакелоалушиу није се допао кикиндски програм због његове реалности и што би многи и многи велики господин изгубио заслугу, јер се не би могло за Србе рећи да су издајници и сматрати их за ФолгФрај, над којима се могао сваки истресати. То је и нагнало г. др. С. Каса пиноввћа да суделујепри његовом грађењу, јер су Срби панчевци жестоко гоњени били од којекаквих номађарених чивучића. Безазлени Срби дадоше се од славољубивих и себичних лармаџија навести на танак лед, те сами испунише жељуТисину. Уред.); онда се на команду тадашњега вел. жупана Ормоша, а по упутству вршашчког таше лошрула — оца лопова — (др. Милосављевића), те ђакеле (Томић и Нанчић) измилиле из свога ништавила и стале клеветама најниже врсте дражити ирости свет против новог правца и његових вођа". „Чим су те специје на миг шаша лотрула измилиле у јавности, данашњи „Бра> никовци" не да се нису против њвх борили, него су се одмах с њима слизали, да се одупру људима новога правца кикиндског". „А онај међу њима који је данашњега вођу радикалског и његовог присног друга Нанчића, два пропала ђака, дочекао у Н. Саду раширених руку, пригрлио на своје натрицијске груди и пујдао на нови правац и људе тога праца, обричући им брда и долине — главом тај делија билисте ви г. др. Нолиту. Ви и ваши новосадски