Srpski sion

ног добротвора радикалског и г. Матиног Паје пл. Еремича, који у писму своме од 3. Феб. 1901. једном свом вршачком пријатељу за Високопреосвећеног Г. Епископа вршачког Гаврила Змејановића рече ово: „— —- Ко је њему крив кад он 200 дана у години пости, ни рибе не једе на ни подвоз не држи. Тиме се није поФалио, но само саизио. Ми напротив Срби плаћамо Епискоиа са 12.600 Фор. па тражимо да нас достојно и репрезентује, пошто ми друге Аристокрације немамо, те желимо да наши Епископи, при свакој ирилици српски народ репрезентују. Много се даде раздати, а сиротињу нитко не ће нахранити". И кад овако стоји, питамо: ко да Вам угоди ? Противно Вам је ако Епископ живи сјајно, а противно Вам је и то, ако жива исиосничка у манастиру смерно и просто, а своју плаћу раздаје сиротињи. Противно Вам је, ако Еаископи не чине каноничву визитацију, а противно Вам је ако је чине и ако их народ том приликом као своје црквене поглавице сјајно дочекује. А Вама је слободно народ потрзати на зборове, приређивати излишне прославе и наводити народ да троши новце на којешта. Када је оно патријарах Герман прославио своју 40. годишњицу, тада му се „Застава" исмејала, тврдећи како је то бесмислица и палило ирослављати 40. го дишњицу. А радикалима је слободно прослављати 40. годишњицу излажења „Заотаве" и водити на њу безазлен свет, који кити зна ко је био Милетић, нити каква Је била она његова „Застава" од 1866. и ова данашња, чија се разлика у осталом види и у ординарном папиру њеном, да га равног

нема у сриској журналистици, ниги зна циљ праву њене прославе. Ако се „вожд" мислио прославити иросдавом 40.годишњице „Заставе", а њена је прослава ли његова замисао, коју је прогласио вернима без питања и одобрења генералног — штаба, а овој као што је слаб, није смео да му оионира; он се у томе љуто нреварио. Није се њоме прославио прво с тога, што је у опшге бесмислица славити 40. годишњицу; друго, што је шкандалозно изишао јубиларни број и што се тиче папира и штампе, а особито слика које су исиод сваке критике; што је његов садржај сувише мршав и доста неистинит у навађању Факата, а четврто, што је само прослава испала са свим мизерно, јер на њу је дошло нешто „народа", што се има захвзлити србијанској браћи, који у бесцење дођоше до лађе, а можда је приномогао и фонд намењен за достојно заступање српства, као и онда кад је требало спасти нечију „главу", да је не узвисе, али од оних, који су били уз Милетића при покретању „Заставе", који су били њени уредници и сарадници, од тих није дошао нико, до г. Гига Гершић, који и ако је данас и сам радикал — по имену —, ал није толико остарио и забораван постао, да не види каква је данашња „Застава" спрам Милегићеве, и какви су били Милетићеви сарадници, спрам данашњих сарадника. Ал' пошто г. Гиги ово последних 10—20 година није првлна, да је учинио нешто што није требао учинити и постао код радикала М&с1сћеп Шг аПее, те не једном примао на себе и сувише одвратну улогу, због чега је и изгубио сваки углед код паметног света; не може му се замерити ни долазак његов на прославу „Заставину,,.