Srpski sion

Пардон! РадикаЈЈИ рекоше у своме програму, да ће њихова стравка потиомагати земљорадничке задруге. То рекоше — написаше — а какви су на делу, доказ је то, што је њихов саборски одбор покренуо био парницу против управа манастира Бездина и Св. Ђурђа, што дадоше манастирску земљу земљорадничким задругама, а не њаховом љубимцу и панчевачкој сили шустеру Петру Милорадовићу — прозваном др. Чизми —, коју парницу наравно и изгубише невештином свога морског Фишкала др. Бранка Илијћа, — прозиваемог др. Соса. Из овога се, а још више се види из тога, што је исти др. Чизма Јзео (зли језици веле у друштву с неким радикалским панчевачким члановима саборског одбора) — под закуп и земљу ман. Војловице, коју по скупе новце издаје туђинцима, а не хтеде је дати српским земљорадничким задругама са пристојним добитом, а не са 100^ хасне. А овамо се знаде ставити у програм, да се из земаљских срестава куаују ситнија и крупнија добра која долазе на продају, те уступе у својину потребним земљоделцима онога кррја, који ће куповину отплаћивати уз јеФтину камату у многогодишњим оброцима. Фарисеји! Држава треба да ради овако, а Ваши богаташи, не треба! Н>има је слободно дерати народ! И као што је рађено са Војловичком земљом, и као што се хтело учинити и са Бездинском и Св. Ђурђевском, тако би се радило и са земљом осталих манаствра, кад би стајало до радикала да је они издају, т. ј. узимали би их под закуп њихови богатапш, сад било у друштву са вођама, или сами, у Банату др. Чизма, а у Срему н. пр. радикалски крезус и познати добротвор и „бесплатан" жирант свој околини румокој Јован Ђуричић Бијорац. А ти народе добићеш од манастирске земље — све и ако дође до „мораш" издавања — оне парцелице по гудурама и бившим виноградима, што није за велике закупнике. Да збиља, мал не заборависмо на ово. Радвкали ставише у свој програм и ово:

„Радикалска ће странка настојати на томе, да се манастирска добра издају под закуп, или да се поверавају стручњацима у економији, који ће их унапредити знањем п искуством" (н. пр. а 1а Коста Лера и њему подобна братија. којих је врло велики број, и који не могу да дочекају тај сретни час). Овако рекоше радикали у своме програму, а како рекоше вође радикалске чланови саборског одбора —усвоме„Нацрту за манастирску уредбу" штојеспремише за сабор? Ево, шта рекоше! У §. 21. б) да старешина манастирски чини иредлоге манастирском братству, ман. надзорнику, и главној унрави ради унапре ђења манастирске економије, г) пази да ман економат врши своје послове уредно и на време и према госнодарекој основи", дакле да може и с&м манастир ргдити земљу, а да је не мора дати под закуп. И тек по §. 28. може, а не мора, главна управа по својој увиђавности и на хођењу одустати од тога, и дати земљу под аренду. На сриски речено, узбуде ли већина радикалска у главној управи, те свидили јој се унравитељ, и буде ли „чинио" своје, оставиће се на миру, да управља економијом. Не буде ли, иде земља под аренду. А да видиш народе јадни, да тебе вође и кортеши радикалоки лажу и варају, обе ћавајући ти манасгирску земљу, ево ти доказа. Ио § 29. њиховог нацрта „издавање манастирских земаља врши се лицитацијом", на коју наравно може доћи сваки, па и несрбин. те ко да највише, тог ће бити земља. А да је ти на јавној дражби не ћеш моћи добити јеФтино; то је бар јасно! Добиће је др. Чизма, Бијорац и богати чивути, и кад је они уздобију; тек ондн ћеш ти око манастира, знати пошто је ока шљива. Немој мислити, да ћеш моћи смети као што данас радиш, правити штету, коју ти калуђери кроз прсте гледе, нити ћеш моћи као што си досада добијао, од калуђера жита, меса, масти, дрва. Ово запамти добро, и ако ОВЕКО не уз