Srpski sion

— 39 —

да се Босна и Херцеговина не анектирају (ух страшан јеси Господи. Због тог Европа и не сме да допусти Аустро Угарској да их анектира. А без тога би оне биле давно анактиране); да ће живо радити на томе, да се данашње зле прилике економске промену — поправе (само ти народе вди у радно доба на радикалске зборове, и троши новце, па ћеш тражити Америку, као што и тражиш); да ће се заузимати за задругарство; да се ослободе од порезе сва она ситна имања и приходи, да се укину посредне порезе на животне намирнице и укине варошка потрошарина, (а грдне трошкове варошке сносиће наравно тада Брцко!) монопол дувана (ах, та вреди за народ!) и уведе слободно пециво ракије (ах, та вреди за окућанску околину, још више); да закон заштити неуке од преваре (адвокатима ће наравно и даље бити слободно шишати своју Србадију и за просту интабулацију узимати но 200 — 300 К, као што раде народни пријатељи из саборског одбора, који иду на руку Швабама да са српским новцем узимају српску земљу); да се државни порез од малих газда сме побирати само после жетве (и та ваља за народ); да се не сме ничија покретност и непокретност продати у бесцење на првој дражби (адвокатима је наравно слободно, и они смеју искати продају некретности за неколико круна, која вреди 1000 — 2000 и више К); да се укине ђумручка заједница с Аустријом ( коју ни сами Мађари не траже озбиљно.) Да се још ставило у програм: сваки радикал добија 20 јутара манастирско-даљске земље, ил још боље, како онај искупљени народ на збору окућанском није „љубитељ раду" — као што беше љубитељ пићу покојни поп Лале, што рекао један буковчанин за њ' га —, што се види и по њему и кући му и земљи му, да се ставило : ни један радикал не ће морати ништа радити, него има само зинути кад огладни, на ћеду му печене шеве улетати у уста, а уз то сваки дан има примити 20 К, 10 литара вина и 2 литре ракије; е онда ваљда не би било Србина, који не би био радикал!

Ну, шалу на страну, па прозборимо још ову истину. Кад код нас има интелигентних људи и то попова, адвоката, доктора медицине, мервика, међу којима има велики број, који су уживали штииендије разних добротвора, који откидаше од уста да створе народу паметну и родољубиву интелигенцију, који се могу рачунати у странку радикалску, која је могла и онаквв лудости и глуиости ставити у свој програм и сматрати оне полупијане паоре из окућанске околине, да су они дорасли и власни били правити онај програм, те да је сваки издајица, који није присталица радикалска; онда сваки паметан српски робољуб мора очајавати о Српству и његовој будућности. А мора о њој још већма очајавати, кад види да и два проФесора са српске карловачке гимназије, и то један проФесор иеторије, недавно ступише у радикалску странку и дадоше се бирати за чланове средишне управе, т. ј. да шире њена начела. ИроФесори, и присталице ОнакОГ програма, жалосна нам мајка ! А још жалоснија нам, кад се зна, но је вођа радикалски. До сад су се у гимназији карловачкој износили ђацима за узор највећи римски и грчки родољуби, а од сад ће се износити за узор Јаша Томић, др. Жарко Миладиновић, прота Божа, поп Јова Магарашевић и њему подобни попови. Да смо весели! Преврћите се кости Сабовљеве и Стратимировићеве у гробовима, што су се родили детићи, који ће Вам аманет изводити. Сад нам је појмљиво, гато је млађе покољене, које је свршило гимназију у Карловцима у последње време, тако ИДвалнО, те јатомице ступа у радикалско коло, немарећи ни за цркву, ни за ништо друго, доли за своју личну корист, а да и не говоримо о поносу. О трећем назови проФесору, који се за 100 кр. годишњег квинквенала порадикалио, те постао њен најжешћи присталица, није вредио ни речице нроговорити, јер он и онако нема уплива на васпитање душевно ђачко, него на телесно развијање,