Srpski sion

Сет. 60.

СРПСКИ

сион

Б р . 4,

После тога узео је реч др. Рокнић и рекао је ово: „Високи саборе, ова енувцнјација односно овај допис, који је усрављен на високи сабор, а сад прочитан по перовођи Јовану Гавриловићу, од великога је значаја и еминентнога значаја. Тај допис је, пре свега, од великога значаја зато, што се у томе допису одриче и пориче једно кардинално право овога сабора, — кардииално право, да вршимо контролу над народно црквеним иметком. То кардинално и витално право овога сабора, сабор овај никоме не може, не сме и неће напустити. Високи саборе, целога овога сабора је најсветија и најеминентнија дужност, од које се ни један посланик разрешити не не може, да сваки носланик овога сабора буде на своме месту онда, кад сабор буде дао изјаву у овом правцу и буде одговорио на енунцијацију Његове Светости. То је света дужност овога сабора и од те дужности се нико не сме и не може извинити, јер му то српски народ не може в не сме опростити. (Оцобравање.) Ношто ја видим да у редовима саборских посланика и у клупама саборским многи од г. г. посланика Фале, н пошто је нужно да сабор у овој ствари буде компетентан и једнодушан и да оно, што ми одговоримо, буде израз целога сабора, то ја предлажем пре свега, да се овај допис Н>. Светости као прешан уступи одбору за предлоге, који ће одмах за идућу седницу ставити свој предлог; а затим предлажем да се ова саборска седница одгоди ц да сву г. г. пославике позовемо да дођу на идућу седницу, да би свој вотум у овој ствари могао дати. (Одобравање).* Самосталци се не хтедоше одазвати ово« позиву рг.дикалском, а на иозив њиховог клуба, у ком иозваше њихов „цењани клуб", да с љиховим изабраним иододбором а (1 ћос ступи у преговоре са њиховим изасланицима, по саслушању извештаја својих изасланика, донесе овај закључак: „Протеетујући против призива г патријарха Георгија на кр. угарску влацу за поништење саборских закључака, чиме се са тога високог места неоправдано увлачи инге-

ренција државне власти у наше автономне послове — изјавити, да изјавом господина патријарха, да до решења тога призива неће иредседавати саборским седницама није но заузетом становишту српске народне самосталне странке ни мало нроаењена ситуација и према томе да није срнској народној самосталној странци дана могућност да судепује у саборском раду". Самосталци су се сви разишли својим кућама, а миоги су и радикали отишли или кући, или у Н. Сад, где се држе договори са „ваиредним чланом радикалског саборског клуба" главним уредником „Заставе". А да и нови пријатељи радикалски у Н. Саду не седе с миром, него се из иетиних жила упињу да номогну својим новим пријатељима за њихово нотпомагање у народној борби за данашњи курс; то се разуме. Овако за данас стоји ова немила ствар. А шта ће се из ње излећи, и како ће се свршити, то сам Бог зна! Ма се уздамо у нознату нравичност и законитост председника кр. угарског винистарства преузвишеног г. др. Александра Векерла, да ће он по даној часној речи у уг. сабору, целу ствар дати беспристрасно извидети и ио том нужне кораке учинити. А од њега очекује и Његова Светост, преосвећена г. г. Епископи, свештенство и срнски у народ карловачкој митронолији, који није заражен и засленљен радикализмом, ког ставља ТО и изнад српства. Д. Руварац.

Интерпелација грофа Шандора Хадика у угарском еабору. Д- РУ седници од 22. о. м. поднео је прешну интерпелацију гроФ Шандор Хадик, у којој је питао владу: 1) Зна ли министар-председник да је српски црквени сабор у седници својој од 1. о. м. на основу извешћа рачунског ревизионог одбора утврдио (!) више злоупотреба патријархових, те одлуком сво.јом изрекао, да ,је патријарх недостојан патријарашког месга ? 2) Ако зна, је ли министар председник вољан учинити потребне кораке, да се Ђорђе