Srpski sion

0». 142.

У Писму од 28. Апр. 1882. рече му: Многопоштовани Пријатељу! Мигаљах у писму вашем од 23. Апр. наћи милости и утехе и хљеба од живота, а ви ми посласте камење од аргументација, које сам и сам дуго дробио и које желудац мој никада — никад сварити не може. Зашто ми за име Божје не помогосте, да се из процепа, у који сам запао, извучем са што мање своје срамоте? Зашто ме отуристе, а тим ме принуђавате да сам аи? еЈ§епе Еапз! радим. Нећу да вас вређам ал морам вам казати, да по себи судите о мени, али је између вас и мене грдна разлика. Но то је теоретско питиње, а мени је стало до живота, до спасенија. Не остављајте ме, ако Бога знате, јер ја незнам, на коју страну да се окренем, незнам шта да радим: тако сам неук, невешт и сметен. Чим Г. Епископ Горњокарловачки (Теофан) тамо приспе, поведите реч о мени, кажите му што сам писао и исповедио и реците му, да га на коленима молим, да ми каже шта да радим. Опростите ми, Господине, што вам досађујем. Сам би искочио из коже што сам дочекао, да морам због себе бити другом на досади. Док сам још при чистој свести — морам се, ако ништа др^го, а оно бар копрцати, да се не заклопи надамном свод. Господине и Пријатељу! Ја нисам комендијаш, нити афектираш, већ сам са свим просто чељаде, те вас молим, да ми верујете, буквално верујете. И зашта да ми не верујете ? Будите милосрдни, као што је отац наш на небу милосрдан. Неће он од нас жртви, већ да смо милостив.и према бедном. А да сам бедан довољни је доказ ово писмо. Љубећи вас остајем ваш Иларион. * По жељи Идарионовој, епиокоп ТеоФан израдио је код Германа, да га није ни ставио у кандидацију, него "ри проте. Уред.

Вр,

* ❖ * Из свега овде наведеног, јасно се види, ца је Иларион још 1882. био са собом на чисто, да не ће да буде епископ, јер је сматрао себе за недораслог за то високо звање. И кад се ово зна, онда је јасно, да је он 1886. пошто је већ био изабран и потврђен за вршачког епископа, те поднео оставку на избору, није то учинио због тобожњег реверса, што се од њега искало да га потпише пре свога посвећења. Ну, о овоме ће бити још говора.

ЛИ СТА К. В е с т и, Смерно нитањз. Кад наша г. г. радикалп код евију јавних раденика, виде неке иригоде и нечисте рачуне, и сваког, ко није њихов партизан сумњиче, п ако и они и њихове многе пристадице имају највећих пригода и не радо дају рачуна јавнога о ономе, о чему треба да даду; нека нам је дозвољеио ставити молбу на г. ревизора: будите тако добри, те известите јавност о томе, код којих је новчаних завода (штедионица) уложено фондовских новаца по извештају за 1905. 2,439.533 - 38 кр , колико је у ком уложено, и да л' Ви водите евиденцију о њиховом стању, односно како стоји са њиховим основним капиталом и ревервним фондом, те према томе уисзорујете меродавне, колико се ком може дати улога? На ово питање молимо што скоријег одговора, јер како ижа уложено у штедионицо и 254.833'98 кр. из свештеничко удовичко мировинског фонда; то ћемо бити принуђени обратити се на друго место, које ће наи жељу — не нашу личау, него многих истинитих пријатеља нар. фондова — и испунити. Чисти рачуни, дуга љубав! На среду дакле са исказоа! Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Број Б К. 681. ех 190(5. 1 — 2, 10 Е Д И К А Т. Овим се обавјештава Вајо ХиниЛ из Залужнице' сада непознатог боравишта, да је његова

СРПСКМ омон