Srpski sion

С тр . 170.

СРПСКИ сион

Б р 11

које је без наследства остајало, у будуће места нема; по том оно, што је у овој ствари посланицима илирскога народа у сабору год. 1769. држаном јасиима речима објављено, никада и никаквој промени не подлежи. Тако исто и на лит;а црквена несаједињена, која из туђи нредела у Нашу државу доходе, исти клер да се не усуди себи захтевати никакву власт нити на имање без наследства заостајући, нити другу какву власт. А што се тиче имања грчконесаједињени свештенски лица, која без деце и сродника умиру, да би се уклониле распре које се из тога родити могу, најблагоутробније установисмо, и то да а) На д( бра неиокретна, која је постављени поп имао оре но што је црквени чин иримио, т. ј. још у стању мирском, епископ епархијални нема никаково право, но иста иринадају спаији под тим условом да се такова добра недодирнута другоме становзику уступе. Политичне власти имају строго пазити, да се ово поступање, које се на сачување контрибуционога Фонда клони, верно набљудава. б) Добра ненокретна, која је рукоположени поп већ у црквеној служби стекао, од спајије да се по пропису одкупе или продаду, а новци отуда скупљени да се приложе останку наследства, које је иза попа или клера заостало. в) 0 овоме, и буди каквом другом покретном останку, (што буде остало после иснлате дугова, ако се који покаже), допушта се несаједињеном свештенству, да може једну трећину на благоговјејне илирске нотребе у Нашим наследним држарама навештати; а друге две трећине после наплате погребни трошкова и обични спомињања, свагда имају припасти епископу. Тестаменти или завештања свештеника несаједињени, који би без деце и сродника умрли, ако би чрез исте епископи мало пре показанвм начином у власти оштећени били, непотребна су и никаква; у таковом случају као и онда, кад никакав тестаменат начињен не би био, сав остатак наследства да припадне епископу".

ЛИСТАК. В е с т и. Седамдесет-оомогодишаица Његове Светости. 13. о м. навршала је Његова Оветост у доста повољном здрављу седамдееет и седам година и стуиила у седамдесет и осму годину. Његовој су Светости многи пријатељи и поштоваодп честитали како усмено, тако и писмено и те-леграфски рођен дан, желећи јој још дугог живота и здравља, којој се жељи уз усмену честитку и овде прикључујемо и кличемо: Живела Његова Светост! = *Баци и веронаук. Руске новине „Св^тт," донеле су недавно из Тифлиса једну Еест о једном ђачком покрету, који заслужује и нашу пажњу. Ученици шестог разреда прве верејске градске школе поднели су свом катихети, свештенику Ф. Лаперову ову молбу: „Обзиром на 10, што је данашњи програм (наставни план) за предавање Закона Божјег врло скучен, а предмет је тај међугим врло важан и даје неопходну храну како уму тако и срцу: то најпокорније молимо Вашу Високопре" часност, да предавање овога предмега удесите на опширнпјем програму. Ми се са евоје стране пак обвезујемо, да ћемо но Вашел захтеву тај предмет научити увек тачно." Долазе 19 потппса ученика истог разреда. Овако, руски ђаци — шестошколци. А наши, наши би већином најволели, да се и не нредаје наука вере у гимназије, јер она им није савремена и преживела се. Ну, како такве мисле овлађују код наше омладине, чему се није толпко нп чудати, кад видимо шта се п како се пише о верским стварима у неким нашим листовима; не може нам ни бити боља и друкчија млађа интемигенција. Испит проФеоорско -катихетоки пололожио је 16. и 17. о. м. супленат реалне гимназије у Еарловцу Јован РаиајиД са врло добрим успехом. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Ч и т у љ а. 11. о. м. Јмро је после кратког боловаља парох у Грку и иротојереј Косша ЗмејановиЛ у својој 66. ГОДИНИ. У нокојеном брату Кости изгубили смо свога школског друга, с ко.јим смо 13 година братски друговали. Коста је био у својим млађнм годинама