Srpski sion

С тр . 230.

СРПСКИ СИОН

Б р . 15.

иример и ако не такав исти, ал њему доста сличан. У календару в Раду" што га издаје друштво радикалско „Рад", изашла је насловна слика некадашњег радакалног првака и председвика радакалског главног одбора Ђуре Цвеји&а„ адвоката вршачког. А знате ли, шта је тај братац као пред седник сраске црквене кршачке општине учинио, и какав је он био иредседник? Ако не знате, ево чујте! За време његовог иредседништва, сва су три кључа од оиштинске благајне била у рукама главног благајника Владе Костића, те се с тога могло и догодити, да је депозит односно кауција у своти од 6790 Фор. 10 нов., коју је Петар Оморац, као подузимач у смислу лицитаоних услова за зидање школских зграда још Марта 1895. општини уложио, узео председник Цвејић себи, без да је где наведено било да је та свота примњена, и држао их код себе све до Октобра 1896. т. ј. кад је одређена истражна комиеија наишла та тај частан чин. А осим ОЕОга, иод његовом часном и поштеном управом, није цркв. скуаштина подаела за 1893. 1894. и 1895. годину рачуне адм. одбору на ревизију; дневници су рачунских грана погрешно и збркано вођени, те рачуни разних Фондова нису вођени засебно и насу имали своје засебне дневнике; небројене су исправе у 1894. у своти од 387 Фор. 45 нов. без сваке контроле и упуства исплаћеее; обрачун с вршачком шгедионицом преко које је 1895. општина подигла зајам од 70.000 Фор за зидање школских зграда. кроз дневник до Октобра 1896. није био сороведен, а уза све то пронашло је истражно новеренство и многе друге неуредности у манипулацији. И за 0В6 заслуге, пронашао је радакалви главни одбор, да треба да уђе у „Рад" као насловна слика, за углед осталим председницима слика Ђуре Цвејића. И наши радикали имају образа и смелости, да замерају чијим рачунима и да граже реда. Како и еомборски одбор не подноси ево већ три гсдине рачуне црквеној оаштини на одобрење, а камоли адм. одбору,

тешко да не ће до године у „Раду" доћи као насловна слика и сомборског председеика, а по том редом шакових иредседника, док не дође ред и на најновију перјаницу радикалску Бенина и нодобне братија му.

Зар вам и ово није доста! Д. РШта је данашња „Застава" и коме она служи; то су увидели већ одавна сви мислеони ноштени Срби, а то су увидели и врапци новосадски ио крововима. А ко то није био у стању да провиди и увиди, [— мудре рачунџије, а особито трамвајци и автономни коректори и њима иодобна братија, увидели су то одавва и сами, ал' заборављајући на ону Змајеву, и ако се издају за његове поштоваоце : „Тешка је то клетва народ свој издати, која и на невину децу пада", за љубав тренутне славе и јадне новчане награде, бацише образ под ноге, те вуку момачки јаковљева кола, која одводе народ у гудуру —], тима је отворио очи „ВибарезИ НМар", у ком се отворено рече, како су се Срби на „благовештенском збору — јаковљевом збору — одрекли традиционалне политике своје, коју су водили од сеобе Чарнојевића до садашњих дана, одрекли се својих народносних тежња — и еп таззе се иретопили у Кошутову странку. И ако узбуде и после овога — а особито од ергтске интелигенције — коме не буде ни ово доста, да увиди куд је Јаков забасао, и како игра дволичну улогу; тај не треба да се назове Србином. И ми смо, а и сви су увиђавии Срби за слогу Србаља и Мађара, ал овамо се с једне стране правити Србином и живети од Милетићева имена, и издавати се за пр^дужиоца Милетићевих начела, и све нерадикале оцрњивати као противнике Милетићевих начела, а с друге стране шуровати и с „новим" 100 хелерским Ма ђарима и напуштати светиње ерпске, за љубав своје уображености и себичних ин тереса (у будућности); то је проста издаја, коју ће у своје време, ако не данае жи-