Srpski sion

Бр. 15.

СРПСКИ

СИОН

Стр 233

Е, хвала Вам мудри незнани пишче, што признадосте радикалеку политику, која се састоји у томе, да је узалуд свака борба против шовинистичких мнђарских тежњи, нити се треба њима одупирати, него се треба придружити Мађарима. и за сваку ћушку, рећи им хвала! Ето шта је радикалска политика! Не знамо, каква би моралабити опортунистичкосервилна! А што дотле дотерасмо, узрок је томе то, што је Јаков увртио у своју мудру главу, да он мора срушити патријарха, па да то постигне жртвоваће — кад би до њега стајало — све и сва, па и оно што је Орбину светиња: језик. веру и народност. И поред оваког писања, има код нас заслепљене и покварене интелигенције, која верује и оваковим паралажама, а не може да увиди, какво име и она заслужује, кад и у њих може веровати!

Само часно и поштено! Д. Р. Наши радикали и ако знају да треба да раде часно и поштено и спрам својих противника; за то ипак тако не раде, што су доказали до сада толико и толико пути. Нзима није ништа свето, и они се не жацају ни од каквих срестава, кад треба да шкоде своме противнику и да га направе безопасним. Њима подноси образ да се користе и оним „случајем" што помрчина поједе, а што иде на штету њиховог противника, а њима у корист, како би се само примила лаж за истину њиховог мудрог првака, а тако исто да сиромака подмите, да им изда званичну тајну, а да и не говоримо за сада о другим сличним „лепим" стварима. Ал пошто има Бога. то ће и та и друга њихова часна и поштена дела изићи на видело, те ће се видети какав имају они појам о части и поносу. Ево сад су опет код једног дела, код ког не раде часно и поштено. На денунцијацију једног сеоског радикалског великана, који је једном због сво-

га понашања већ јео јелде личке, те помоћу добрих људи и братовљевом претворношћу и привидног напуштања свога начела, у чему је показао мајсторшаг, дошао на сремску јањетину, објавила је „Застава" и то неверно један приватан разговор карловачког кр. котарског судца г. Димитрија Коњевића. И на основу томе, „Застава" већ не зна, шта и како да наружи истога судца, а уз шу и прапорац њен „Народни гласник", који сумњајући и сам у истиност „Заставине" тврдње — да ако је ова вест истинита -—, имаде образа, да г. судца назове ,,интересантним рептилом Куеновштине", и да учини мудар предлог достојан земунског двојства —, да се истрага и суђење у патријарховој ствари повери не Србину судцу, него Хрвату. И диојство „народно-гласначко" имаде, образа да коме пребацује куеновштину! А ко је оно каскао за г. Косовцем, док му није израдио адвокацију? Ко је оно облетао око покојног Добошевића и с њиме депаркивао и у Карловце. да се за љубав његова штићеника исправи записник саборски ? Онда су им добри били кујеновци, а данас бацају на њих анатему! Наравно, данас је то лако, а образ и поштеље, ко се на то данас обзире! ^.Застави" мало беше, што је ударила у критику и пр шатног живота судчева — наравно са својим сосом —, него ево удари и у денунцисање. Или зар није то денунцисање, кад њен тобожњи „средњак", који „долази по положају и нужди (?!) у кругове калуђерске", у 76, морген-блата рече: „да је судац Д. Коњевић правни саветник патријархов био, који му је саветовао да покрене калуђере на тужбу против саборског одбора, који ће морати бити оеуђени' . За тим хтеде чова тобоже опрати г. судца од разних му добацивања и пребацивања, попут оне оног малишана „наше жене крале жито", изнађе и прави узрок тобожњо.ј оној изјави судчевој, а то је: „како је он неизмерно амбициозан човек и хоће да прави „каријеру" пошто