Srpski sion

Б р . 18

СРПСКИ сион

Стр. 273

У млафим годинама бавио се и са лепом књижевношћу, а свагда је он био хроничар сваког знаменитијег дога^аја у животу наше цркве у ОтАндрији и околини. Био је ревностан и добар проповедник слова Вожјег и свагда, када је томе прилика била, он је био славослов. Црква му је била еве и сва. Не знам има ли још које место, у ком се прописи типика тако савесно извршивали, као њиме у СтАндрији И за најмањи празник са пред- и попразнством на почстку предпразнства и на оданију свагда је св. литургију служио. Када је мало побољевао, па га је који сабрат заменио, док дотични није ушао у храм да служи св. лутургију, он је био такођер спреман за литургисање, јер се држао онога прописа, ако има два свештеника у једној општини, да за сваки случај буде и други спреман за службу. Кад је од болести тело му већ јако ослабило, и онда је још служио, док на молбу евојих парохијана и сабраће није легао у постељу, из које се више дигао није. Још у очи смрти је рекао, само да га двоје одведу у цркву и држе, још би једном одслужио св. литургију, толико је био одан позиву свом и љубио цркву своју. Погреб му је био величанствен, какав је животом и радом својим и заслужио. Високопреосвештени Г. Епископ Лукијан ценећи га као примерна и одана свештеника није пожалио труда, те је по гадном времену пз Будима дошао, да началствује на погребу вернога слуге олтара Божјег. Уз Бзегово Високопреосвештенство суделовали су на опелу; Велимир Недељковић, окр. протопрезвитер будвмски, Адријан Станишић игуман грабовачки, протојереј Ђор^е Голуб, парох помашки, ј. Стеван Ђурђевић, парох чобаначки, ј. Исидор Бошњак парох калашки, ј. Јован Пачариз, парох сентандрејски, јм. Доситеј Курјаков духовник у вацкој казниони, ј. Радивоје Бикар, па рох пештански, јм. Викент је Себишановић, админ. чипски, ј. Златоје Поповић, парох батски, јм. Доситеј Поповић, дворски економ и ј. Стеван Чампраг, конз. бележник, који се са покојником у име

свештенства у дирљивом говору на опелу опростио. Цркв. општина је тако^ер видљива знака дала томе, како треба ценити доброга пастира и духовног оца свог. За време болести дала му је на лечење и новчане потпоре. Погреб му је приредила о свом трошку и одар му је украсила венцем а на гробу се опростио лепим говором у име цркв. општине потпредседник јој г. Никола Кречаревић. Вечан ти спомен протој. Корнеле ме^у нама!, а племенитој души твојој нека подари милостиви Бог рајско насеље!* Један оабрат. * Вредно је еабележити ради примера другима, да је па погребу сакупљено евештенство приложило место векда 8а евештеаички конвикт у Карловцима 22 круне.

Иекрена реч радикалекој ерпекој интелигенцији. Д. Р. Према броју нашег народа у Угарској и Троједници, ве ма ни један други народ на целоме свету, толике штииендије за своју сиромаишу децу, као што их има наш народ у тим краљевинама. Кад погледамо по нашој данашњој интелигенцији, не ћемо се нреварити, ако кажемо, да је више од трећине уживала штииендије. А сви наши народни добротвори, који оставише штипендије, имађаху иред очима то, да наш народ добије што више учених људи, који ће временом бити од кориети своме народу. Па како је у животу? Ево, како је ! Доста зна:на већина оних, кој;; су се школовали птшендијама, кад ступише у живот, постадоше народу не иријатељи и учитељи, негј највеће кожодере, а у последње време и издајице народне. Кад би неки дао себи труда те статистички изнео, какве су кожодере многи и многи српски адвокати, који су уживали штипендије — а особито у Срему —, ужаснуо би се свет. А још би се више ужаенуо, кад би му