Srpski sion

Стр 307.

нистратором горњокарловачке епархије, а не Рајачић, који се надао и желео да она њему допадне. Овде ћемо навести нешто из писама Рајачићевих писаних 1826. митрополиту Стратимировкћу у том погледу, и одговор Стратимировићев. У првом писму рече Рајачић: Мое плачевное состојание њест ми возможво Вашем Високопреосвештенству довољно описати. Оего ради возжелах и вознамјерах сеја јесени лично Архиерејскому лицу Вашему предстати и всја јелика имјеју тјашкаја на сердцје моем во отеческаја њедра Ваша истрести. — Јешчо живу сушчу моему Епископу (Миоковићу) аз дјелах поне всја ,дјела епархиалнаја, наипачеже от онаго вре мене, когда он ударом посјешчен бист. Во свидјетелство сего јест ми конс. Архив сеја Епархии. Сија дјелах аз без најменшаго каковаго либо награждвнија. По смерти моего Архиереа надјејасја твердо, јако В. ВП. не будете презрјети моих во Епархии здјешњеј указаних заслуг, и јако Администрациа тоја ињеј особје невручите. Кољ обаче в надеждје моеј и убо справедљивјеј, осуетен бих, и сами вјесте, и аз горко ошчушчају. Ни једно важно дјело, наипачеже њемецкаја кореспонденциа, нв бје без мене совершено. Моим пером изходатајствовано јест поправление двора, зиждение штали ; моим пером отверзошасја школи в Плашком, — — и да во кратцје всја саберу: једин аз всја важнаја дјела касајушчајасја Еппс1а тз!гис1:а, двора, школ, вјероисповједанија, церквеј, домов парохиалних, ине/галации парохов и прочаго благостојанија клнра Епархии сеја творих иписах, да јешче и самаго Администратора пером моим браних и повељенија јего изграждах. — У другом писму рече му: — — Истина јако архимандрит Мушицки уже в чиње и учителем бје, ј§гда аз јешче в школе бјех. Но и сие истина јест, јако он 10 полних љет ово в мирје

и тишиње, овоже под епитимиеју о себје самјем дјелаја в монастирје своем проведе, когда аз со вејакпми тјеснотами и неудобностми борјахсја, церкви божиеј, наипаче в епархиалних дјељех служах и мучихсја, Сљедователно ашче чином и младшиј бјех, но служением, ашче непревзидох, то поне постигох сего друга моего. Про« чее мњу, јако не по љетами чина, но по старјејшинству званија, по службам и заслугам, јаже о церкви, при церковних, чињех јакоже и при мирских, в раздајании мзд и достоинств, јакоже и при свјашченодјејствии вземлетсја призрјение от церковнаго началства. Ашче сие истино јест, то всјачески сотворено јест мње предосуждение предположением Мушицкаго, јако архимандритством от мене младшаго. — — Точију сие имјеју здје примјетити, да би днес и за Епархију сију, и за мене, и за самога Мушицкаго далече лучше било, ашче би јего сјемо не по слали били. Сеј посланик В. В11. (архамандрит Станковић) особеное ис-куство о велехваленом мужу сем сниска. Прочее — — Митрополит Стратимировић је одговорио Рајачићу: —- — Прочее в смотрении примјечаниј њеких от вас на посланика На= шего сотворених, имјеем вам сказати, да ви Богу благодарите, јако с молчанием прешли јеема неправилност произведениа вашего на архимандритскиј степен, поелику ви на тој прежде двадесјат пјатаго љета возраста вашего произзедени јесте. При том разсудите јако ви тако за себе говорите, а други за себе иначе говорит. Ашче би убо всјак право амјел, то никому по воли јего не би могли сотворити, К тому вам надобно и то знати, да гдје избрание мјесто имјеет, ту рјад не полагает условија, ашче же рјад полагает условија, њест избрание. -— —