Srpski sion

Стр. 846

СРПСКИ СИОН

Бр 22.

сему људи каил нису, а ви о сем никому ничего објављујте, но в тајности при себје удержите, намже отговор учините, јегоже ожидајушче јесми Арсеније Четвертиј. Мјесјац Марш. Сего мца 7. Г. Епископу славонијскому (НићиФору СтеФаеовићу) писано. Вашего Преосвјашченства от 23. прошлаго из Пакрца отпушченое писание исправно получено, в коем чго ради избра нија депутиртов епархии вашеја препоручаете, да би отсјуду от славнаго хоФкригс рота на тамошњу славну депутацију заповјест послати исходатајствовали, Ми такову давно изходатајствовали јесмо, и како на друге команде, тако и на осечку депутацију послато јест, и сада прилике неимамо другују заповест искати, развје от наше стране совјет даем, да ви вм}есто вас кого, и поред того јединаго от воинствених и јединаго от коморских со обичноју пленип отенцију и трошком депутирта изберите и отправите, иак ако би в том им какова препетства учинила се, т. ј. ако би забранено било непоћи, тогда можете извјестие нам учинити. А что притом за бившаго попа упоминаете, аки би ми вас принуждали, да јего в мирје оставите, то Пр. В. доказаг неможете, да ми принуждение употребљали, но токмо једин совјет христијански всегда вам представљали, и тој совјет не по злобје, или какому интересу, но по самим јеговим на вас нредложеним доношенијам. Ми чинили, како ето последнее јего собственоручное писмо вам прилажем, из коего видјет можете, да надлежало нам совјетовати, да га за време у миру оставите, т. јест даби какое горшее зло из немира неродилосе. Позволенијаже овамо пријти необјашчавали, ниже что јему на јего писма когда отвјетовали, но вое јеже јего касало се вам пвсахом. От сељеже разсужденију, хотјенијуже и воље В. Пр. как за болше бити разсудите, так творите, остављаем и пребиваем Арсениј Четвертиј. (Продужиће се.)

Отпуст еекретару Јовану Крижару. Д- РЗа време је митрополисања Вићентија Јовановића, патријарха Арсенија Јовановића Шакабенте, и Исаија Антоновића играо у јавним народно-црквеним стварима знатну улогу секретар Јован Крижар. Кад је Павле Ненадовић изабран био за митрополити, Крижар је поднео оставку — да ли вољно или не, не знамо — на служби, и на његово је место изабран био Павле Ненадовић, синовац митрополитов. На Крижареву молбу, под 31. Јул. 1749. издао му је митр. Ненадовић овај отпуст. „Показатељ сего Г. Јона Крижар Крижар није био православан —, коториј при блаженопочившим Г. Арх. и Митр. Викентии Јоанович, такожде и свјатепочившим Патријарсје Г. Арсении четвертом и пред мени бившем такожде о Господје поЧивајушчем Г. Арх. и Митр. Исаии Антонович в службу секретарскују приемлен бист, во всем, что јему за таковују службу от предцесоров наших должно остало, наплативше, јакоже јего квити свидјетелствујут, по изволении свјашчењејшаго синода Архијерејскаго, честнаго клера и славнаго народа отпушчаем и отити благословљаем, да может себје далњују прилику снискати. Јегоже со сим вејем и вејакому најлучшим начином препоручаем. Дано во Карловцје 31. Јулија 1749. Павел Ненадович с. р.

Макаријев гроб. У 71, броју „Народних Новина" од 27. ожујка 1907. изашла је у подлистку цртица под насловом „Макаријев гроб" — (истинит догађај), коју је написао Никола Ст. Кукић. У истој цртици хтио је г. Кукић да прикаже трагичну смрт неког калу^ера Макарија М Читајући исту цртицу, — која је по