Srpski sion

С тр . 384.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 24.

ман Привине Главе и подручно књиговодство и благајница ери. нар. цркв. фондова п заклада. Из ееднице ерп. нар. цркв. саборског одбора, држане у Карловцима дне 15. (28.) Септембра 1906. Др. Лаза Оекулић срп. нар. цркв. тајник. Кад је достављена ова одлука саб. одбора управи манастира Иривине главе; уложвла је она против ње уток на председништво кр. угарског министарства, Ради карактеристике изасланог члана саб. одбора др. Жарка Миладпновића, наспоменути нам је још и то, да је он по свршетку свога извида рекао пр. управитељу, како ће унрава добити такову од луку, којом ће се моћи лакше бранити код суда против тих меничних дугова; ал је за то иоред свег тога учинио предлог еаб. одбору: да пошто постоје менични дугови — н?равно да постоје, ал нису манастирски, него приватни дугови умрлога игумана Косовца, а то је тек нешто друго —, то да ее исплате, а саборски одбор, без да је макар и површно проучио она два записника, усвојио Је његов предлог на своју срамоту, а штету манастира Привине главе. И како ће, кј.о што рекосмо иљати суд да реши питање о тим меничним дуговима, — о једном је већ решио и одбио веровника, што ће за извесно учинити и са осталима —; то чекајмо решење судско, које ће послужити као ћушка саб. одбору на онаквом његовом решењу. Ко је прочитао и разумео напред речеао, мора доћи до уверења, да је оправдана повика на члана саборског одбора др. Жарка Миладиновића да он злоупотребљује свој положај, и сад нам је јасно, што он не смеде суду тужити др. Јовава Шевића, који му јавно у 60. бр. „Браника" за 1906. рече, да је од румског грађанина Ф. Р. узео 1000 кр. што му је „исхода тајствовао" дуг из нар. Фондова. Рачун члана саб. одбора др. Жарка Миладиновића за „иеходатајствовање" дуга из Фондова Сузани Шлат, нз Инђије, у износу од 188 кр. 57 фл. ми смо обелоданили у овом листу, за који рече и у

„Застави" и у туцинданском сабору да је то нитковска подвала. Рече, ал не имаде нетље да нас због тога тужи суду, што је доказ да је истинит, као што и јесте. На основу свега реченога види се јасно, како ее ради иристрасно и несавесно у саб. одбору и како би се тек у њему радило, да није Његова Светост иредседник у њему и да не ма утока на кр. угарску владу против његових нристрасних решења. Навели смо, да је управа Прив. главе поднела уток против поменутог решења саб. одбора у погледу иснлате меничких дугова, што није требала чанити, ^ер уг. министарство може управу упутити само на суд. Поменути менички дугови имали су се утужита суду, а не саб. одбору. А веровницл нису то чинкли с тога, што су дознали, да је једног веровнака суд одбијо, као што би и остале веровнике морао одбити. С тога се и нашао члан саб. одбора др. Жарко Миладиновић да он ту ствар извиди, и да је ОнакО реФерише. Наши радикали још и данас вичу на продају беочинске каје, а кад они признају за манастирске дугове и оне дугове, што их је пок. игуман Косовац учинио за своје Смиље, СоФије и друге рође, поред свег тога, шго их и братство манастирско сматра за личне његове дугове, а не манастирске; то би брзо наши манастири били готови, да им се остављало на вољу да извршују своје закључке. Нашло би се несавесних управитеља, који би учинили грдне меничае дугове. Та кад не ће саб. одбор да чува своја наређења, да ее управе не смеју задуживати без претходног одобрења адм. одбора; да ко ће их чувати ? Пошто је дакле члан саб. одбора др. Жарко Миладиновић неистинито известио еаб. одбор о постојању меничких дугова, а саб. одбор са својим Фишкалима без да су се претходно уверили о истинитости Жаркових навода, знајући К0 је Жарко, ирихватио његов предлог, те својим закључком донринео манастиру штету до 11.247*00 кр.; држимо да имамо право, да