Srpski sion

Бр. 25

СРПСКИ СИОН

Стр 395.

чествим лицам извјестие јеет, а уповају ца и вашему сивољепију во прошлом годје цјелаја инФормациа о том учинена билај не на и^тересу. но на аманету у Михаила били, и ч не јеј, но за душу јеја мужу остазлени и препоручени, и зато что она дерзновееие вознриала, и уже разположение на свјатаја мјеста, за душу поменутаго мужа јеја, новце похитила, да цемислит что гредушчим временем нећесе то от ееја изтезоватв, ибо она по глаеу тестамента и судч Архиепископскаго, више нежели јеј пристојало се в насљедство нријмила. Того ради отечески совјетуем и љубезно преиоручаем, что би сте в таком случае, по законому и натуралному праву, јего житеља вашего заступати и зашчишчат изволили, и впред недопу тилиби жење тој, дајему утјеенение и досаду неправедно творгт. Но лучше до обшчаго собраниа в мирје јего да остазит, а тогда и о том нромотревие имјети будем, и како и весумњеваемсја, да всем требованни совјет наш вам пријатен не будет, тако пребиваем Арсениј Четвертиј, Априлиа 29. из Вјени. Благоговјејним свјашчеником и всему клиру церковному, благопочтенимже кш • зовом и всјем обшче во нротопопиатје ирижком обретајушчимсја православним христианом, нашеја свјатија восточнија церкве питомцем, моим о Господје чадом љубезним. Со сеју настојашчеју нашеју Граматоју, обоему нредулкмјанутому чину благочестиа нашего во објавление творим, како ми в црошлом 1740. ;одје во Аугустје мјесјацје бквшаго Бјелградскаго нротонресвитера нашегоже роднаго и љубезнаго брата кир Андреа Јоановича, с више от Бога даиоју нам властију, вакаатствујушчему тогда цротонопиату ирмшкому, чиновње и нравилње дјејствителним цротопресвитером ноставили и утзердили јесми. како и недвоим да разумјели нисте, из објавленија нри ноставлении о нем бившаго. К чему наки ниње требуем и захгеваем, да би оба чина, как свјашчени так

и мирски. јего иротонопа во первих за сво его церковнаго старјешину познавали, и ради того потом, должнују чест и покорност во всјех требованијах с љубовију и чесгноју христианскоју совјестију јему отдавали. При чем особливо вам свјашченим того нротопоиијата новељеваем, да по обичају досље бившему, и изданим вам уреждениам, за всја коликиа окрестносги в наро хиах ваших случајушчијаеја по званију и должности св )сј свјашченическој јему протопресвитеру вашему репортируете и објављуете, и на всја во всјех случајех рјешение и новељениа от него ожадаете. И тако ми всјем доброжелателним ми лостију отеческоју и љубовију Архипастирскоју, јакоже и досље веегда, ностојано склони будем, кое со обичноју печатију и подиисом собственоручним имене нашего укреиљујушче, нребиваем Арсениј Четвертиј. Тогожд дња протопонје Андреи во Ириг. В мјесто обичнија аатенти или сингелии, ирилагаетеја вам засад сие краткое писмо на свјашчене и мирске того прото« попијата, печатију и рукоју нашеју укрјепленое, кое да имате ви чрез јединаго разумнаго свјагаченика купно с присудствием вашим, јакоже ту у кароши, тако и ио в,;јех мјестах тому нротоаопијату подлежашчих в слух прочитати. А по улученви угоднаго времеаи и сачују патенту вам послати будем. Причем уооваегм, да и ви такожде с вашеју С !рани, звание и должност своју и особливо доброе со всјеми вам подручними, обхождение благоразумио отарављати знали будете, и зато как всегда нребивнем Арсениј Четвертиј. Тогожде дња кнезу и христианом села Шулма. Писмо ваше нод 1. числом настојашчаго мца из Шулма к нам отпушченое, исправно получено, в коем что молениа вашего поради Јоана Рњаковича четвероженца касаетсја, на те сљедујушчи вам творим отвјет, т. ј. Понеже он Јоан против нашеје свјатија восточнија церкве, отеческих и аћо>