Srpski sion

С тр . 489.

Ми пак иети разлог држимо сувише за слаб разлог. Да се у усгројству рекло : досадашње администраторство за време упражњења митр. иатријарашке столице укида се, и за то време текућим нословима митро полије и у архидиецези управља тај и тај епископ, или то и то тело са својим потпредседником; онда би оп важио, и онда не ба било говора, да ли има места адми нистраторсгву или нема. Ну, кад се то није рекло (говор је о потврђеном устројетву), онда је горњи разлог проста једна тврдња, и пеки ће из неких §§. устројства тврдити да је умесна, а други из истих, или још ко}их аруглх, да није. Та и сам је Милетић у 103. бр. „Заставе" од 1881. рекао : „Ми ниемо из саова, него из начепа, духа, емисла §. 12. и из други с тим у свези сто]ећч опредељења саб. устројства доказивали, да особеном наименовању администратора по смрти митрополита места нема". Браниоци мњења, да за време упражњења митрополитске столице нема места администраторству, взводе из §. 12. саб. устројетва своје разлоге, у ком се вели: „да кад је митр. столица упражњена, да онда на сабору председава најстарији по посв<:ћењу епископ", и тврде кад исти има предеедавати у највишем телу, онда има он председавати и у осталим телима, у којима је митрополит патријарх председник. И сти пак заборављају да се њима с пуним нра )ом може одговорити, Вага навод не стоји. По иетом §. устројства, најстарији епископ по иоевећењу има председавати само у сабору а ко пма председавати у осталим телима, у којима је митрополит председник, кндје митрополитска столица уиражњена, о томе нема спомена ни у саборском устројству, ни у уредби за иста тела. Кад Ви тврдите, да после саборског устројсгва од 1875. нема места администраторетву — ма да је сабор 1885. баш на Ваш предлог донео закључак у II. чл. статуга за избор митрополита, да има места и ако не баш наименовавом администратору, а оно да је у том случају пред-

седник у евима реченим телима, најстарији енискои ио иосвећењу, који закључак ио бија тврдњу бранилаца мњења, да нема места администраторетву, као да те администратор излишан и због тога, што митр. патријарх у свима телима, у којима он председник; за што је по смрти иатријарха Прокогшја (-ј- 29. априла 1881.), под председништвом еиископа Германа, који је наименован бао за админ. митрогтолије 31. маја 1881., радио еве до његовог нанменовања за патрпјарха и саборски одбор и митрополитско-црквени и школски савет, и архидијецезална конзисторија, админиетративни и школски одбор, и што се ни једао то автономно тело не нађе побуђено, да се на основу §. 12. саборског устројства огради против његовог наимеиовања за администратора и његовог председавања, но једино саборски одбор донесе неку у адвокатско руво умотану ограду, коју ће= мо овде навести, а остала автономна тела ни речице не рекоше. Иста у адвокатско руво умотана ограда — штој ли ви је, што би рекли староср бијанци — гласи овако: „Саборски одбор стојећи и сада на становишту обележеном у одлуци еаборског оабора од 19. децем. 1879. бр. 2. [Саборски одбор узима га ^ знање високи отпис министарски (т. ј. онај од 6. (18.) аец. 1879. по ком је Герман био наименован за админастратора за живота патијарха Прокопија; но иошто саборском одбору за његово законито деловање као статут служи саборско устојство. санкционисано превишњим решењем од 14. маја 1875., које устројство не познаје пред-едништво адманиетратора у саборском одбору, јер ]е у саборском устројству за случај препреке митрополитове као председника за замену његову у иред седништву предвиђено : то саборски одбор обзиром на то, што је од сабора изабран на ту цјел, да обавља ст^ари у његов делокруг спадајуће автономно, не коже себе сматратп решеним дужности, да и ле ствари и под председништвом именованог администратора преосв. епископа Германа Анђелића не решава, и за то приетуиа своме законитом раду, остављаЈући сабору самом, да о том иигању своје одлуке до-