Srpski sion

Б р . 32.

СРПСКИ СИОН

С тр . 507.

томе несносном црквеном стању допрнкосити. Ја знам, да смо сви у том сложни, да не. Али на томе не смије остати, јер је црква нами повјерена. Ми морамо и радити на томе, да се у цркви за цркву ради. Али овако нездружени, овако разним ванцрквеним стајалиштима разбити, не можемо еи миого учинити; наша би борба била безуспјешна. Морамо се удружити, да уједињеном снагом и енергијом одолимо грунисаним чинаоцима у противном случају. Треба да будело као свештеница један фактор, са којим се у црквееом питању мора рачунати, а то нам не ће сметати, да останемо чланови појединих иолитичких странака. Не треба да се заваравамо, да су нам свјетовњаци, као чланови ноједаних партаја, наклоњени. Та ми најесмо (или барем не би требало да смо) „сд овога свијета", а »овај свијет« има срца само за своје. Треба се сјетити само, како су нам неповјерење свјетовњаци изразили, кад је у уредби автономној од 10./8. 1868. узакоњено, да свештенак гамо рег асс1атаНопвт< може бити изабран за ц. о. цредседника — дакле не опет као све штеник него као уопће свима §га!а регзопа — дочим је за једног свјетовњака, ма ко то био, дово.гна релативна већина. Колика је ово неправда и штета! Са овим су баш најврснији свештеници, који не повлађују слабостиаа „народних првака", искључени од предсједништва. Па и у новије доба имали смо част видити љубав свјетовњачког елемента спрам нас, кад је створена мировинска уредба за свешт. удовице и сирочад с једне, а с друге стране за народно-црквене автономне чиновнике, удовице и сирочад. Ко поноса свештеничког има, мора га љуто забољети, кад усцореди те двије мировинске уредбе ,1 види, како се непријатељски према нама осјећало. То је, што се тиче наших службених интереса. Још је горе са нашим личним интересима. Наше су плаће одређиване прије 48 године, кад је све јефтино било и кад народ није био одрођен од свештеника. Онда је свештенику епитрахиљски приход бао скоро бољи од плаће. То су уређивачи наших плаћа имали иред очима, као што се то види из §-а 16. I. А. превигањ. рескриата 10./8. 1868. Данас су ти цриходи готово сасвим престали. За „сарандар" и „иарусију" нијесу још ни

дједови нагаа ни фалира добивали, а камо ли да ћемо ми Изгледа скорог не ма, да ће се нагае илаће брзо уредити, јер док расправе спорове поједине политичке нагае странке, ко.је у цркв. автоноааји доминира.ју, и док се све изређају на управи ; не стаће и нас, а очи ће нам избјелити док опет игачекамо у Пегати згодну прилику за уређење наших црквеноавтоноаних неприлика, у којима, је и налпа цлаћа. Не заам, били се огријешио, кад бих устврдно, да се на томе управо и ради, да се наше свештеничко стлње у црквеној автономији не побољша, да би само овисни били о владајућим партајима, ала све изгледа да је тако. А што је најгоре з& нас, мировине не мамо, да ваљда под старе дане и у невољи љутој исиијемо и задње капи горчине, сталожене особито на дну чаше, што је пружа благодарна жива црква народном свештенину свом за напорну службу његову. Срамно је управо казати да наш свештеник, као академски образован човјек, нема у данашњем вијеку мировине, кад то у срегнијим земљама и нрости раднаца имају, Ал' то је оно, шго смо ми пустали другом, да се за нас стара, а ми смо се надали у трки за разним страначким барјацима и ступила у разне цолит. странке без икаква сталешког захтјева, предајући се покорно страначкој дисциплини. Ето, са тих сам разлога за свештаничко удружење, али удружење у широком његовом значењу, које ће цримити свештеника са свима његовим незгодама и тешкоћама. Огријеши ли би се, ако би се само у ту сврху удружили, да оснујемо новчани завод свештенички, јер тим би додуше нешто цостигли, али само нешто и врло мало. Ја нијесам протав тога, да оснујемо заједнички новчани завод, али сам зато да га оснује наше удружење, које ће настојати, да и осталим нашим невољама помогне. А те невоље нијесу све пекунијарне нарави. Ако ћемо наше удружење схватити у том смислу, једностраном као што је удружење извјесних наших капитала; онда морамо признати, да смо удружени већ н, пр. за.једничком службом. заједничким идеалима, састанцима еа протоирезвитератскам зборовима и т, д. Али о таком се удружењу овдје не ради, него о сталегаком удружењу, које ће обухватати све наше незгоде и цотребе. Тако исто нијесам ни за онако једнострано удружење, какво се је