Srpski tehnički list — dodatak

ГОДИНА ХАУ.

примене електричног грејања, једнородног лемљења и Т. д.о

Кад је хидраулична резерва, потребна, |

НАВОДЊАВАЊЕ И ОДВОДЊАВАЊЕ

| | | |

онда је мање пробитачно да се продају дневни |

коњи, пошто се у часовима слабе потребе |

вода прикупља за резерву.

Трошкови експлоатације. — Трошкови експлоатације обухватају најпре:

Амортизацију инсталације. И у прапројекту било би погрешно амортизовање укупне инсталације. Очевидно треба трансформаторе и динамомашине амортизовати потпуно пре хидрауличне инсталације а ову са зградама и бакром линије.

Ево које су међе између којих се мења

амортизација разних делова инсталације: Трансорматори и ситан материјал 5 до 10 година. Динамомашине и турбине 10—15 година. Хидраулична инсталација 20—30 година. Линије, зграде и купљена земљишта 25 до 30 година. Трошкови садржавају затим. а., порезе и обезбеђења;

СТРАНА 67.

6. трошкове послуге, управе и канцеларија; И в., одржавање турбина, отоке, динамомашина и трансформатора;

г., надзор и одржавање линије;

д., трошкове око прикупљања прихода;

5. непредвиђене трошкове који се цене 5 до 109/, укупних трошкова.

Закључак. — Чист приход изводи се из прорачуна прихода и трошкова експлоатације.

За прве године експлоатације, мудро је да се рачуна само на један део прихода израчунатог за пун рад производнице. Пун рад предузећа, може се рачунати, да наступа између 4. и 5. године; 2/; предвиђених прихода припашће за прву годину, увећање за ИЕ сваке следеће године до пет.

За сваку од првих година експлоатације

имаћемо чист принос који даје х %/) на уло-

жени капитал. (Овај интерес даје тачно мерило индустријске и Финансијске вредности

пројектованог предузећа. превео

Ор. Стеван ЈМаркобић

НАВОДЊАВАЊЕ И ОДВОДЊАВАЊЕ

теетеријсвео развижње м примене У жајховијем пе

Наводњавање је много старије од одвод“ њавања. Прве трагове наводњавања налазимо у Индији, на Еурату, код старих Египћана и у Мезопотамији. Нил у Египту, наводњавао је својим свакогодишњим преливањем из корита, своју околину, и чинио равницу око себе веома плодном.

(Сама река чинила је оно што данас техника чини, борећи се са теренским приликама, где хоћемо наводњавање да применимо. Египћани су још онда увидели шта је услов за плодност земљишта, па зато и налазимо већ код њих водених резервоара, у којима се скупљала зимска вода, која се после преко лета онде употребљава, где се потреба укаже.

(Осим резервоара налазимо и вештачких

прпака, затим разних система за вештачко |

развођење воде. ___У Мезопотамији било је по Херодоту Ш. још више вештачких направа за наводњавање. Ту налазимо већ и устава, јер ево како он о том драстично пише.

Људи, жене и деца морали су више дана пред палатом краљевом викати и јадиковати, па по његовом мишљењу силан новац пла-

ћати, док се краљ смилује и допусти да се отворе уставе, и на тај су начин добијали земљорадници потребну воду за наводњавање својих поља. |

Код старих Римљана налазимо такође трагова наводњавања. Много приближнијих направа за наводњавање овим данашњим налазимо у средњем веку код Мавра у Шпанији. Они су, као што је познато, били веома културан народ, па и данас има остатака тих направа за наводњавање, који се делимице и данас још употребљавају. |

Тако 1178. саграђен је „Мамоћо сгапде“ 1290. год. канал „Ф Мила“ а 1460. канал

„а! Мапезапа“.

Маври су цело поседнуто земљиште поделили на наводњавајуће срезове. Сваки такав срез имао је свој водени резервоар, из кога се лети добијала потребна вода за наводњавање у дотичном срезу, и то на овај начин :

Из свакога резервоара одводила се вода прво главним каналима (ата сећа), затим из ових опет у нарочите споредне канале

и