Srpski tehnički list — dodatak

Стр, 24.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ.

Би | он 16 · + за тач, с по Е. МушКјег-у

За оптерећени ослонац

| 1 р.! е, == с05 %% | Поа а АЕ 8 по МТ пон. ми. За неоптерећени ослонац јетВгеззјац

1 р:1 ВА ел ЕТ | У овим формулама значи: с = дебљину свода у темену у мет.

4 = 5 „ „ ослонцу „ » # == висину стреле лучне осе „ » фо == нагибни угао тангенте на потпорној ли-

нији наспрам хоризонта.

р = висину највећег прелазног теретау м, ре дуковану на у (тежину свода у кгр/м.“)

7, = висину тежине насипа и надзидка ум. редуковане на 7.

За созф) може се написати:

созфо –

( пале

У 4

при чему ова вредност мора бити 2 0,5. — Ако се за

е, добије негативна вредност онда тачка р потпорне линије лежи изнад осовине свода. За одредбу потпорне линије за једнострано оптерећење свода конструише се најпре верижни полигон Г до [Х' за тежине ламела (у тонама) од 1 до 8 са произвољно изабратим полом О'. Из тачака а,ф,с повуку се управне до пресека са верижним полигоном у тачкама а, био, у полигону сила повуче се О' [. паралелно са а' с и 0О' 2 паралелно са 0 с и напослетку О 1, паралелно саасио ВБ паралелно са # с. У пресеку ОГ ОВ — добиће се тачка О као пол плана сила помоћу којега се одређује тражена потпорна линија [ до 1Х. Она ће готово увек тежити да се у темену приближи сводној полеђини а на ослонцу или у његовој близини унутарњој своднини.

Тачнији резултати се добијају када се напрезања у сводовима прорачунају по еластичкој шеорији. Код узиданих лучних носача сем вертикалних и хоризонталних отпора, појављају се још и моменти од узиђавања. Лук је статички троструко неодређен и за његов прорачун потребне су три једначине еластичности. За плитке параболске лукове ове једначине гласе.

:/ ИН о А до и " у Мхакео 65 а 52) о Ј ( = рује 4 | Му = о Ив МА

Ове три једначине еластичности у опште важе само за плитке параболске лукове са сталним (под-

једнаким) попречним пресеком, али ипак ове једначине дају довољно тачне резултате и за армиране сводове, чија се дебљина од темена ка ослонцима појачава. Кад један изоловани терет Р дејствује у одстојању и од левог ослонца онда је десни моменат М, = А. х – Ну — Ма леви “ М; · А. х – Ну— Мар (х—и.) према томе да ли пресек лежи лево или десно од теретајР.

Сменом односа.

41 Јат аи

ћ у. дх = параболна површина = ја:

х. у. 4Х == статички моменат парабол. површине 1. 2

= фр.

добиће се напослетку: (')

реч) 2. (#-= 2: 1) НЕ

15 ____(б— и) из

Ма ДВА (а “(— и) ПР МИН ма – Ри (1— тигету)

Вредност ; односи се на скраћење средње линије услед притиска од Н. Чт == средња лучна дебљина у см.

| али 46 не ИО О аво а ан а ен ЈУ сма онда ће бити: Па 218 а 4 ВАЛЕ Ола А

За еластичку теорију примењену на практички задатак види пример 3. —

Аналитичко испитивање једнога свода, као троструко неодређени систем, препоручује се само за веће објекте, али никад за испитивање претход“ ног пројекта, за који су довољне приближне методе, којима се долази брже до цељи и са мањим трудом добијају се потпуно задовољавајући резултати. Ландсбергова метода“) основана је на резултатима еластичке теорије и може се применити како за плитке параболске лукове, тако иза плитке кружне лукове. Нека је дат изоловани терет Ри кад се он покреће преко лука, онда ће се у сваком случају појавити обадва ослоначка притиска Ка и и Ер Пресечна тачка обеју сила са линијом правца

1] Сравни: Кеск: Моптаве иђег Е!азнсназјећге, 2) Гапдођега, Ве гав 211 Тћеопе дег Деубљђе. Хензсћић дез Мег, дешвсћег Јпе. 1901. Ва. 45 страна — 1765.