Srpski tehnički list

капе!

СТРАНА 86.

скуп може држати, а за измену Устава треба да буде | у, редовних чланова на скупу присутно, ако пак не би то случај био, онда треба да се на месец дана сазове други скуп и тада решава ополики број чланова, ко= лики дође,

[, Андоновић. Боље је да се каже: „половина редовних чланова“,

Председник, Шошто смо се и о овоме толико спо- | равумели. да одбор може даље сам да редигује, то да

прочита сада две депеше,

Чита депеше из Лознице пи Нишаи настаје одмор.

После одмора чита се члан 10,

Председник. Овде да се стави: где их је толико п толико, ту да су обавезни држати састанке, а не треба да пмају нарочите часнике и парочита правила,

Г. Глевинић. Не треба ограничавали да их је пет у месту, већ рећи: ако их се у једном месту може са-

купљати по петорица најмање, па ма то било и из више |

околних места. Г, Ј. Јоваковић. У начелу је решено да месни 860-

рови постоје, дакле даље треба оставити одбору да он

редитује. Г, Тодоровић Никако те може бити: и дозвољавају

се састанци и неда се никаква организација. Треба да

остане као што је речено у чл, 10. Сем тога тражим да се на захтев ових месних филијала може установити п читаоница од друштвеног прпхода,

Председник, 'То неће моћи да буде, јер се незна |

како ће удружење новчано стојати и хоће ли моћи на подружине одвајати.

Г. Андоновић. Ја држим да од тих — тако да их назовем — диференцијалних удружења неће бити ника-

кве стварне корист.

Г. Тодоровић, Ја не мислим да у сваком окружном месту мора да буде по један центар, већ највише дватри ван Београда, Ако се то неће, онда остаје да само Београд има удружење,

Г. Зорић, Ја сам за средину, т,ј. да сем Београда буде још по једна нова таква дружина у Нишу и у Крагујевцу, Г. Андоновић Остајем при своме говору, јер овако цепање иде на штету удружења.

Г. Сава Браљинац. Па добро госнодо, кад сте противни томе, шта ће онда бити, кад наступи случај да се реши какво локално питањо хитне природе, ваљда пећете тражити да иде у Београд да скупо њему ре-

шава, Ове су подружине дакле потребне а не сумњам |

да ће Београд имати пресудна утицаја на рад удружења. (ови месни зборови пак, могу главни одбор о свом раду извештавати

Г. Тодоровић. Није овде питање о зборовима, То је у начелу примљено. Реч је о организацији зборова, ако ове не буде, онда нисме ништа добили. онда остаје стање које је било и до садт.ј. ако хоће нека се скупљају; то им није нико ни до сада бранио, Ако се хоће, да се ти инжењери скупљају као чланови удружења, онда нема сумње, мора да буде неке организације.

Г. Главинић. Ја држим да те подружине нису засебне једпиице, оне су саставни део удружења,

Г. Отанковић, Ово је господо децентрализација, и она ће упропастити удружење, Ја сам одсудно противан томе и тражим да се изборлше члан 9 6. и 1

Г. Стефановић, Учитељско удружење постоји такође на овој основи већ 5—6 година п све више јача, Ово не може никако бити од штете већ од користи и по удружење и по поједине чланове.

ПР

ЗАПИОПИК 1. САСТАНКА ПИЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА

Пт Лан 28 НННА Уто Е И – =>

Број 8, п 4.

[. Антић. Јутрос је решено, да месних зборова буде, и о томе не треба више говорити. Што г, Браљинац вели односно локалних хитних ствари, оне не зависе ни од подружина пити од удружења, већ од Министра Грађевина. Што је пак код учитеља тако, то, има тамо смисла. Њих има у једпом месту по 20 и више, ша их има готово п у свакој општини, инжењера нема толико. — Молим да се пређе даље на дневни ред.

Г. Зорић Нисам противан овим подружинама, али њихов број треба. ограничити.

[. Тодоровић, Налазим да је овде реч о органивацији удружења, а не треба еметати с ума, да и сва остала удружења имају подружине.

1, Андоновић. Оно п Женско Друштво има подружине, али оно има и други циљ да н, пр. обучавају женекиње шивењу и т, д. код нас пак други је случај, Овим ће се подружинама удружење само цепати.

1, Стефиновоћ. Оно мало инжењера при месним зборовима ван Београда, није п не може имати толико утицаја, да се удружење може поцепати, бојазан је у томе погледу неоснована,

[. Тодоровић Ја мислим да би овим подружинама, био међу остадим и тај задатак да предузимаче при радовима техничким обучавају, као што Женско Друштво обучава шивењу. Упоређење дакле може се правити. Месни су зборови дакле од корлсти а никако од штете, јер кад се предузимачи дотерају, онда је израда спгурпија а надзор лакши

|. Станљецвљевић. У стаповљавање оваквих подружина је апсурд, п иде на штету удружења. | Томић. О зборовима је у начелу правилно решено, а мпелим да им треба дати и организацију.

Г. Тодоровић, Врло је чудновато кад г, Мата каже да је ово апсурд. Тако можемо и ми, али са више права рећи да је противно мишљење апсурд У осталом мислим да је довољно говорено, за то нека се стави на гласање,

Г. Андоновић. Пошто се дебата овако развила, онда тражим да се у правила баш уведе да се несме друго удружење образовати, и молим да се ово стави па гласање.

Г,. Стојановић, Незгодно је да се тако заоштрена питања стављају, На против ја држим да других удружења не ће ни бити п с практичког гледишта ја сам за то, да се то скупљање у месне зборове дозволи, да чланови могу на њима своје радове читими итд

Г. Тодоровић. Пристаје на овај предлог г. Стојановића, али с тим, да се чланови скупљају као чланови удружења а не онако тек, као до сад,

Председник, Ко је за предлог г. Андоновића, да нема месних зборова са организацијом, нека устане,

Велика већина седи.

Председник објављује да је предлог г, Андоновића одбачен и ставља на гласање: „ко је за то, да остане као што је јутрос начелно већ решено, а да се зборовима даде и организација, нека устане“.

Велика већина устаје,

Председник објављује, да је примљено, да месни зборови постоје, са потребном организацијом.

Чита се члан 11,

Предеедник. Овде би учинио примедбу, да се збтрке п т. д. оставе Великој Школи, а не Министарству Грађевина, Уесваја се,

Председник. Сад молим да збор одреди, колико чланова да уђе у одбор за израду Устава и која лица