Srpski tehnički list

СТРАНА 76

Поступају ли друге вароши овако Погледајте на краљ. Плаењ! Тамо, кад немају практичких техничара, они шаљу два своја млада техничара на пут ради студија, и њима дају да израде канализационе планове. Теплице и Трновали замолили су нашега. општинскога инжењера Риволу, да им саветује у ствари канализације. И, поштована господо, само нашим инжењерима, Катану, Вацлавку и Риволи имамо да благодаримо што смо дошли до садашњих планова Линдлијевих! И мислите ли, да би грађевински саветник Линдли био оно што је, да није имао прилике радити на канализацији Франкерутској, коју је отпочео његов отац7

Поштована господо, примите ли предлог Општинскога Суда, Ви ћете увредити у највећој мери велики део нашега народа, који је у корист нашега материјалног стања и наше економске независности толико учинио, колико ни један други.

Поштована господо, је ли наш техничар, који је показао на јубилејској изложби, шта смо ми, заслужио такву награду од краљевске престонице Прагаг Не опажате ли у срцу ништа, што вам каже, да би то била огромна неправда“ Је ли то консеквентно да се брините само за Чешке називе улица, а у исто време добровољно, без потребе, да уводите два језика (Немачки и Чешки) у канцеларију за канализацију.

А шта је поштована господо, са нашом девизом „Ми хоћемо да будемо своји“ 2

РАД УДРУЖЕЊА

Бр0Ј 5 п 6. Још Вас питам. да ли би представништво краљ. престонице Будапеште, камо тако често погледате, кад би имало довољно искусних домаћих техничара, као ми, примило предлог, који се нами износи 2

Ја тврдим, да у Будапешти у сличним приликама

, не би се тако што могло ни предложити. .

Из узрока, које сам навео, и због тога, што искрено желим, да и о Прашкој канализацији вреде лепе речи садашњаг старешине краљ. престонице Прага, које је изрекао лањске године при отварању Чешко-Словенске Етнологијске Изложбе: „Све су ово Чеси направили својом сопственом марљивошћу и знањем без икакве туђе помоћи, на темељу њима урођене схватљивости пи образовања“, Ја не могу друкчије, поштована господо, него да предложим :

1. Поштовани одборници, изволте предлог пошто-

„ваног Општинског Суда, да се главна управа око ка-

нализације преда грађевинском саветнику Линдлију, одбацити ; '

2. Пошто је потребно за све Чешке техничаре да знају, ко за њих ради а ко не, то предлажем гласање по именце.

Надам се, да моје речи неће остати без успеха и завршујем Старочешком пословицом: „Истину рецимо Један другом, г остајмо добри пријатељи“.

г о,

Из НАУКЕ И ПРАКСЕ .

РАДОВИ МИНИСТАРСТВА ГРАЂЕВИНА

САОПШТАВА М. Манојловић инжењер МИН. ГРАЂ,

и

А. — ДРУМ ЧЕСТОБРОДИЧКЕ

Познато је са коликим се тешкоћама бори

путник путујући из Параћина у Књажевац и Зајечар, друмом који прелазаше Честобродицу, а нарочито на делу који почиње код манастира (Св. Петке, па се пење до Вешала, и поново се спушта у долину реке Честобродице да изађе „До висоравња код Столица.

Траса тога друма повучена је у ратно доба, а друм је извршен по тој траси једино зато, да се пошто по то и што пре дође до пута којим би се везао са осталом Србијом источни крај њен.

Успони на. овом друму, а нарочито на, делу

који прелази Честобродицу код Вешала, толики | су, да је саобраћај веома отежан а у извесно |

доба године бива немогућ.

Услед тога поникла је мисао да се тако.

непогодна траса са овим напусти и нов друм

%

сагради под ловољнијим погодбама, нарочито с погледом на падове.

После дужега испитивања теренских прилика.

усвојена је и примљена траса коју је предложио инжењер г. Тома Марјановић.

Опис трасе.

Том новом трасом која је и извршена, напушта се стари друм Честобродички недалеко од механе код Св. Петке и улази у кланац реке Грзе, придржавајући се леве косе а у висини од 10, 15 и 20 т. изнад дна те бујне реке. Реку Грзу прелази трава, на Кт 1,445 па се придржава, десне стране ванредно косих падина, све до поновног прелаза те реке, више утока реке Честобродице у Грзу, где прелази у долину Честобродице. Теренске прилике веома су неповољне за извршење рационалне трасе, које због скученога простора за развијање трасе, које пак због јаких падова природног земљишта. Но поред свега тога постављен задатак у сваком погледу сретно је решен, кад се узме на ум да је ту требало савладати тешкоће првога реда.

а а зване