Srpski tehnički list

БроЈ 5 п 6

што ће се даље видети, одваја пруга Поликрајиште — Рушчук, одређена да свеже централну пругу са Дунавом и спојна пруга између северних и јужних пруга, преко Трнова и Хајинокога Кланца за Пову-дагору.

Да централна пруга дође од ПЏлевне до Поликрајишта, ваља јој изабрати једно од овога двога.

|. Прави правац од Плевне преко села Гривице и Пордима и поред сбла Љетнице, Градишта, Бутова, Павликенија улази у долину Росице, па преко Муратбеја, Рјесена долази до Поликрајилшта, или 2., од Плевне преко Гривице, Пелишата, Владина, Слатина, Ловеча, Татарита, Ананџилара, Севлијева и паралелно са друмом покрај Новосела, Балвана, естамбола, Самоводенија да сиђе на исто место између Полижрајишта и Самоводенија.

Разлика између ова два правца 'тако је оштра и недостаци једнога од њих, према добрим странама другога, тако су очевидни, да на први поглед избор мора испасти у корист првога. Ова траса која иде најкраћим путем и лаким и за грађење ванредно повољним тереном, краћа је од правца преко Ловеч-Севлијева. за 38 стварних и 82 виртуална километра. На против пруга спроведена преко Ловеч-Севлијева, искључиво пролази купираним, планинским тереном, пресеца многобројне реке и потоке, захтева многе и велике објекте и заштитне радове и према извршеном приближном предрачуну, два пута је окупља од прве. С друге стране, пруга преко Ловеч-Севлијева искључиво иде дивљим пределом, у коме је комуникација обичним путовима веома оскудна, те пруга остаје изолована, губи промет, чини да је пут за храну и друге производе до Варне за читава 82 виртуална километра дужи, те с тога најмање %,50 до 5,00 дин. скупљи по тони, ускраћује пренов на даље одстојање и онемогућава извоз из Кнежевине. Очевидно је, да би грађење пруге преко ЛовечСевлијева, при оваквим погодбама, могло бити фатално и за целу пругу и за земљу. Да би се пак послужило локалним интересима ове две вароши и местима позади њих, предвиђено је, да се за тај циљ саграде нарочити, јефтини, огранци од централне пруге, о којима ће даље бити говора.

За тим од Поликрајишта за Шумлу пруга иде левом обалом Јантре преко села Доње Орјеховице и Козаревица до села есарева па савија, потоком Бујук-Дере преко Кадинеја до Манеркеја. Од овога села до Шумле проучавана су два правца: !., директни правац који пролази преко свла Тулбелера, Карагачкеја, Сејида (3 Јат.

ЖЕЛЕЗНИЧКА МРЕЖА У БУГАРСКОЈ

СТРАНА 98

од Попова), Султанкеја, Ајазлара, Дралфе, Ајлад'на и Алванова (станица за Ески-Џумају); и 2., од Манстркеја дуж ванредно кривудавога, Бујун-Дера, преко Рамкеја, Хаџикеја, Дуванлара, Бостамкеја, Мечикчилера, Дервенте и Ески-ЏПумаје до истога села Алванова. Колико је први правац згодан, лак за спровођење пруге и без особитих објеката, толико је овај други правац преко Бујук- Дере и Ески - Џумаје неприступачан, скопчан са много вештачких објеката, мостова, потпорних зидова и заштитних радова. Само на једном делу од 35 Ккт има 94 моста гвоздене конструкције од 10, 34 од 25 т. два тунела од 300 т. и многих скретања (деривација) и регулација река.

Сем тога, варијанта Бујук-Дере је за 15 Кт. дужа и пролази од Стражице до Осман-Пазара кроз места која су непроходна и неприступна за колоки саобраћај са околином. Ако се овом другом варијантом смера да се вароши ОсманПазар и Ески-Џумаја доведу непосредно на централну пругу, онда су ресултати до којих се тим смером долази, негативни и штетни по државне интересе и по интересе ошштега промета. У место тога, да би се обратила пажња и на интересе државне благајнице и на интересе становништва, да. би се с једне стране осигурао извоз хране из унутрашњости Кнежевине, а со друге, да би се задовољиле саобраћајне потребе срезова Осман-Пазарског и ЕскиЏумајског, куд и камо је паметније и економније, да централна пруга иде правом, кратком и јефтином трасом, која пролази плодним и приступачним крајем, а за Ески- Џумају и ОсманПазар да се сагради један јефтин крак другога реда узаним колосеком. Спровођењем пруге преко Попово - Ајавлара, та би варијанта приближно коштала 9400 000 динара, докле би за крак од Алванова преко Ески-Џумаје до Осман-Пазара потребно. било приближно само 9%100000 динара; и следствено, осим. што би се задовољиле све потребе и постигло рационално решење питања, још би се уштедело око 7000000 дин. да овај део пруге има и других варијаната другога реда, али њихове су рђаве стране толико очевидне, да би свако даље проучавање истих, било савршено бескорисно.

Најзад и од Алванова до Каспичана ваљало је изабрати једну од две пруге: или да иде паралелно друму Ески-Џумаја — Шумла најкраћим растојањем и да се у близини Шумле код утврђења Зебек— Табије споји са пругом Шумла Каспичан ; или пак, да од Алванова скрене реком Враном крај села Чаталара, па онда реком Гољема-Камчија покрај свела Нас'рлија и Касаплара да дође до Шумле. Завршне студије које