Srpski tehnički list

број 5 п 6

ЖЕЛЕЗНИЧКА МРЕЖА У БУГАРСКОЈ

ОРРАНА 95

неколико година добила је ресултат, који је надмашио сва њена очекивања. Приходи су ових узаних железница, једне од последњих година достизали до 10000 динара по километру, а брзина је возова увећана до 45 Кт у правој а 35 Кт. на час, у најоштријим кривинама. Тако је било са Швајцарским, Саксонским, Грчким, Норвешким и другим пругама другога реда узаног колосека од 1,00 или 0,75 т. размака. И у опште свугде где је конфигурација терена врлетна, као што је у Бугарској, па баш кад се узму и тако напредне државе, као што је Швајцарска и Саксонска — пруге другога реда, жоје служе као локалне суточице главних артерија, биле су и граде се са узаним размаком, као јетиним и за грађење и за експлоатацију.

Кад узмем у обзир наведене примере и разматрања, онда сам мњења, да и питање наше

железничке мреже треба решавати са исте тачке |

гледишта. Најпаметније ће за то, и најповољније бити, да се централна и друге наше спојне пруге, које ће образовати главни скелет нашега железничког саобраћаја, проведу с нормалним размаком шина, али економно, а са остатком капитала, који је одређен само за главну пругу, да се отцочну и једновремено граде и сви други огранци — суточице, које ће главним пругама, одмах с почетка бити неопходно потребне, ради подизања производње, и ради тога, да се осигура приход потребан за рентирање капитала, улоожженог ч за њих и за целу мрежу.

Огранци и спојне пруге, хоје по досадањем излагању треба да се на тај начин саграде у исто време с централном пругом јесу:

__НЕА Пруге другога реда са нормалним разманом шина. — !). Пруга од Поликрајишта низ Јантру и преко Бјеле до Рушмука, и 9). Спојна пруга која се одваја од централне пруге при станици Поликрајиште, пролази преко Трнова и кроз Хајински Кланац, који је веома повољан за спровођење пруге, па се у Новој Загори везује са пругама Јужене Бугарске.

Те ће две друге скоро правим правцем везати Источну Европу и Румунију са Цариградом, са чега ће бити од великога значаја и довешће центар Бугарске на домак међународнога саобраћаја. Корист овога није могуће довољно оценити.

Сем тога, значај ових двеју пруга је већи, но што се то до сада мислило. Прва је одређена да веже централну пругу са Дунавом, и то на једном од најзгоднијих места — у Рушчуку, где ће се образовати веома Фреквентиран и важан чвор железничкога и воденог саобраћаја.

Поред тога ова ће пруга олакшати извоз локалнога, доста обилног промета хране из Јантранске долине, и послужиће у јачој мери оживљавању путничкога саобраћаја између ГТрновекога округа и Рушчука.

Друга — спојна пруга, Поликрајиште—"Трново—Нова Загора, образује тако јако жељену и неопходну везу Северне и Јужне Бугарске, без које није могуће постићи лаку и живу размену производа ова два, топографијски оцепљена дела, наше домовине. Само се њоме може постићи стварно и моћно економно сједињење Северне и Јужне Бугарске, уволичати област потрошње месним занатским производима и дати им лак и јефтин приступ у све крајеве земље. Само се тако може подићи наша индустрија, и занати и помоћи њиној борби са туђим производима, јер докле се продаја тих домаћих производа у унутрашњости државе не осигура јефтиним и удобним транспортом, дотле и при свима заштитним мерама, подизање и индустрије

и заната, остаће илузорно и потискивање стра-

них производа, који би се могли израђивати у земљи, постаје немогуће. Довољно је напоменути, да су везе и размене између Северне и Јужне Бугарске, између те две области једне исте државе, несравњено слабије, него између сваке од њих и суседних им туђих држава; и да се везе између њих одржавају, или дугим заобилазним, или скоро за сваки транспорт неприступним путевима, којима се у зимње доба, чак није могуће никако ни служити.

Сви довде изложени наводи служе за оправдање, не само потребе ове везе о којој је реч, но и избора њезиног положаја, пошто је и једно и друго по своме опредељењу неразлучно везано. Циљ те везе остаће промашен, ако се она проведе н.пр. у продужењу пруге Каспичан—Штумла, од ове друге вароши до неке најближе тачке на прузи Јамболи-Бургас. С тога ова веза постаје неприродна, изнуђена и може да служи само крајњим источним окрузима земље, (који ће и без тога, грађењем пристаништа, добити згодну и јефтину комуникацију), а не и

центру, као што би то требало да буде.

Ефект за побољшање саобраћаја између северне и јужне области остаће такав какав је и сада после грађења пруге Цариброд— Софија, — Бјелово. За циљ који се има пред очима и једна је и друга пруга крајност, и потреба ће продужити да диктира своје; јер не може се никада допустити, да ће производи и путници богатијих и насељених округа Северне Бугарске — Трново, Плевна, Ловеч и Севлијево — обилазити много дужим одстојањем од неких 540 Кп)

дај саз зла Б, Ја паре и Пени ЕН ,