Srpski tehnički list

— 138 —

Сондажа за железнички мост преко Мораве у Сталаћу

Г, Душан Божић инж, пишући „О сандажи за

железничке мостове на прузи Сталаћ – Ужице“ ау броју 13. Техн. Листа од 1. априла ов. год. дотакао се

у том свом напису и сондаже, која је још пре четири године извршена на Морави код Сталаћа, а на месту где се има подићи железнички мост.

Г. Божић вели, да су, поред машинског инжењера Железнич. Дирекцијг, „два: млађа инжењера из окр. кру-

одређена за тај циљ од стране била одређена и шевазког“ а за исти посао (сондажу). Начин, на који он пише о тој сондажи, и закључци до којих на крају долази, дају ми повода, да и ја о тој ствари напишем једно због самог предмета, 360!

неколико речи, кога

је поменути напис и потекао, а друго што сам и сам у том послу око сондаже заинтересован, пошто сам ја један од она „два млађа инжењера“, који су сондажу вршили.

Не знам, ко је дао податке г. Божићу о томе: ко је вршио сондажу и за чији рачун; о времену кад је сондажа вршена и начину на који је вршена, али што знам сигурно, То је, да су ти подаци веома нетачни, те према томе и закључци до којих је г. Божић дошао на основу тих нетачних податка, морају по мом мишљењу бити нетачни. Сондажа је вршена по наређењу Министарства грађевина а на рачун мостар. фонда. Од Дирекције је позајмљен само нужан прибор за сондажу који се показао за веће дубине као неугодан због мајер су се бургије, за време бушења кроз шљунак и песак стално заглављивале, — то је добављен други комплет бургија из Вр. њачке Вање. Од стране Министарства га гевина био је одређен један инспекто“, који је био главни руковалац рада око сондаже, и који је раније поред осталог извршио и сондажу за два моста преко Мораве

лог пречника заштитних цеви

и подаци су се у свему тачни показали. Као помоћници била су му придодата та „два млађа“ окр. инжењера. Према томе машин. инжењера није било на овом

послу, сем што је био и један нарочит мајстор вичан том послу, који је имао добру надницу.

Г. Божић тврди, да је совдажа вршена концем

мес, децембра и почетком јануара, „по највећој цичи и хладноћи“. И ово је погрешно. ја се не сећам баш точно, када је сондажа отпочета а кад свршена, али је свака о трајала око три месеца с мањим прекиди“ ма и да време, у које г. Божић тврди, да је сондажа вршен , пада баш у те прекиде због празника и због ладноће.

Најинтересантнији је навод г. Божића о начину на који је вршен надзор при сондирању. Он вели да су „инжењери само привремено присуствовали бушењу и да је цео посао спао на саме раднике, сање материјала свакојако је вршено по примерцима, које су радници издвајали.“ Цео навод не одговара истини, За сво време док је бушена прва рупа био је

присутан инспектор из Мин. Граћ., а оба „млађа окр.

а категори-

инжењера“ присуствовали су наизменично за то време њима је инспектор давао упуства и објашњења о самом начину извршења сондаже, јер им је то —- признајем — била прва већа пракса у сондажи. Категорисање слојева из те рупе извршено је у присуству инспектора. После тога приступило се бушењу осталих рупа, а како смо и ми могли закључити да је терен у непосредној близини свуда исти, кадзор је вршен тако, да је при сваком прелазу из једног слоја у други, био присутан по један од два одређена окр. жењера,

инкоји је одређивао коте свршетка једног слоја и почетка другога. За категорисање материјала добивеног из осталих рупа, чували су се примерци и чекао инспектор, који је с времена на време долазио'и рад контролисао.

(ве до сад наведено казује јасно да су наводи г, Божића нетачни и да нема толике опасности, од које он страхује, да су подаци

[рризнајем радо, да вршити сондажу на оном месту, где се она у напред

„непоуздани“. је веома благодаран посао

зна, где је да«ле природа слојева позната па се сондажа врши форме ради, да се одреди весног слоја, за који се у напред зна да постоји и на коме ће се фундирање извршити.

Овакав је случај на Расини где је извршила сондажу секција за грађање пруге Сталаћ— Крушевац, и за мост који се преко ње има подићи, јер у случају двоумице да ли ће се извесна ума окарактерисати као

тачно кота из-

„чврста или мека“ треба поћи само мало узводко па се

иста може наћи у обали, и одмах бити начисто о њеној чврстини. Али кад се она јавља у већој дубини и кад у близини места где се врши сондажа нема од ње ни трага, онда може настати забуна; још кад је несретна кашикаста бургија (при чијој употреби г. Божић вели, да треба бити веома обазрив) „искрижа и гри ротацији вода прође у те искрижане делове“, па кад се извади бургија напоље добија се место какве компактне уме — муљ! — онда се забуна може и удвојити. ;

(рећа је наша, што је бушење са кашисастом бургијом вршено само на обалама до дубине подземне воде, дакле отприлике траје хумус, јер се она према својој употреби, поред назива кашикаста бургија за уме (бе ћоћког) зове, и кашика за хумус (Налпујб ве), а чим је престао хумуо, природа материјала била је таква да се кашикаста бургија морала склонити и уступити место бургији с вентилом и другим врстама, те дакле због врсте бургије нисмо могли доћи до погреш“ них резултата. После хумуса сандажом је утврђено на Морави, да долази наизменично песак (у већој количини) са шљунком и шљунак (у већој количини) с песком, а после ових долази слој Божића баца у бригу и која мож» дирекцијску касу, јер прети опасност по његовјзм микатегорисања њене

„меке уие“, која г. бити фатална по

шљењу, да се због „непоузданог