Srpski tehnički list

= 0497

за разлику од оне занатске производње која је донесе ва са стране, већ обрађена и готова, па ту пресађена: страна занатска индустрија.

Усавршавањем занатске производње развила се фабричка индустрија, где је подела рада изведена и истакнута још јаче у корист економније и јевтиније производње, узимајући у помоћ и сва позната техннчка средства, којима би се убрзала, олакшала и ојевтињала израда. Ове фабричке индистрије коренште су само за извесна племена и народе, док су у највише спучајева пренесене и пресађене доцније.

Преме свему до сад реченом радиност или индустраја дели се у опште на: лулевну, занашску и фа= бричку, а ова се подела може задржати и за српску индустрију и радиност.

Кућевном се индустријом бави народ споредно уз друго занимање, Њоме се баве и мушки и женски чланови и према томе кућевна се индустрија дели на мушку и женску кућевну индустрију. Женскиње код нас почиње се учити појединим лакшим радовима готово одмах чим прохода, па у колико расте у толико оно постаје и самосталније за многе послове.

Поред тога, што се женскиње код нас искључиво бави спремањем свега што служи као храна, женскиње се бави код нас (по селима)и израдом свију шкива и плешива за целокупну одећу своју и својих мушких сакућана. У женским је рукама код нашег сеосског становништва (где упргво и може бити разговора о некој кућевној индустрији) и прерада млека и израда млекарских производа, од чега се може изузети прерада на бачијама, што је у рукама мушкараца.

1 Према томе женска кућевна индустрија или радиност обухватила би ове послове.

А. Спремање људске хране у шта спада:

1.) Кување разних јела;

2.) Печење разног хлеба;

3.) Конзервисање воћа (сем шљива);

4.) Израда белог смока (прерада млека).

Б. Израда тканина т плетива, где би се рачунало :

1.) Израда и спрема пређе и плетива: ланених „и вунених;

2.) Бојадисање пређе и плетива:

3.) Ткање разних тканина;

4.) Плетење;

5.) Шивење и вез.

п У мушку кућевну индустрију рачунају се:

А: Спремање јела п пића у шта спада;

1.) Млевење брашна (ово се може сматрати као „нека врста занатлијства, јер они који се томе послу одају — воденичари -— ретко кад раде и друге по"слове, јер им је ово главни посао);

2.) Израда пића;

3.) Сушење шљива;

4.) Прерада млека на бачијама;

5.) Израда пршута, сланине и кобасице (конзер„висање меса); и

6.) Прерада меда, израда медовине и воска.

Б. Прерада дрвета где би се обрадиле ове кућевне производње:

1.. Израда качарских послова;

2.) Израда столарских радова;

3.) Израда кола, транспортних средстава и пољопривредних алата; .

4 Вештачке израде од дрвета као што су: долапи за заливање, суваче, воденице разних типова, ва-

љавице и стружнице. 5.) Израда корита и стругарских послова ; 6.) Израда катрана и смоле; 7.) Израда плетарска и резбарска.

В. Прерада камена такође се веома често врши као кућевна мушка производња, и у нашем народу веома се често баве:

1.) Печењем креча;

2.) Израдом и тесањем камена за грађевине, израдом воденичног камена, жрвњевз, тоцила брусева итд.

3, Израдом надгробних споменика, крстова и плоча.

Са овим би кућевна

готово била исцрпљена производња.

Остаје нам да извршимо и поделу занатске индустрије и радиности код нас. .

Најзгодније је извести поделу занатске производње у нас опет према материјалу који се обрађује и према томе;

Ш Занатска индустрија обухватила би:

А. Занчте који прерађују земљу;

1.) Цигларски и ћерамиџиски ;

2.) Грнчарски; и

3.) Црепуљарски.

Б. Занатт који прерађују метале, у које би се рачунали ове занатлије.

1.) ковачи;

2.) бравари;

3.) ножари ;

4.) поткивачи (налбанти),

5.) пушкари;

6.) сајџије ,

7.) лимари;

8.) казанџије ; и

9.) кујунџије.

В. Занате, код којих је заступљена хемијска, индустрија, којима се баве занатлије :

1.) баруџије (којих је било доста, док је била слободна производња барута);

2.) бојаџије ;

3.) табане у којима се штаве коже;

4.) мумџије (сапунџије и свећари); и

5.) воскари·

Г. Занате код којих је заступљена текстилна индустрија; где долазе :

1.) ткачи ;

2.) мутавџије; и

3.) ужари.