Srpski tehnički list

— 78

према већ почађалим дуваровима у чекаоницама и

ходницима. За ову раскошну грађевину требају на-

рочити кредити за оправке и одржавање, јер ће се имати много да троши од године у годину на чипшћења чађи са зидова, ако се неће да кроз _еколико година целокупна раскош исчезне и падне на жртву чађи и диму.

За мање станичне зграде има лепих упустава у слици и речи у листу: Дет та Бан Иг Вапуегуа ипе 1908 г. Бр. 95. и 97. То су грађевине у округу Каззе! у Немачкој.

У опште сада превлађује здраво мишљење, да грађевине не треба да буду израђене по штурим нормалним типовима, већ да грађевине треба прилагодити околини. Такав је покушај учињен на новим алпијским железницама. Али се код ове железнице није ишло тако далеко као на каселској железници (Неззеп-Маззап, Мезрћајеп и 5пдћаппоуег), Ту су станичне зграде прилагодили сеоским кућама.. Да од речи до речи наведемо принцип, који је послужио при пројектовању поменутих грађевина: „Све оно што би удило изгледу околине. све то треба избегавати код станичних грађевина ових малих планинских станица. То је доиста захтев културе, који треба задовољити нарочито још и зато што су поред школа још једино и станичне зграде оно што сељани сматрају да је отмено и што је вредно за подражавање.“

Овде аустриски лист истина умесно примећује да оно. што је за Немачку село за Аустрију је назови варош.

Али ипак из ово неколико напомена имала би и наша железничка дирекција да изведе згодне закључке које би требало применути при пројектовању станичких зграда за наше дивне планинске пределе. Јер ће заиста наше станичне зграде израђене по крутој шаблони железничких нормалија, наше стражаре дуж пруга, израђене као велики сандуци врзо лоше хармонисати са дивним и бујним зеленилом наших гајева или са сурим стенама наших

кршева. Ј

КЊИЖЕВНОСТ

5ртам! зројки агсћнекшу а шхепугиу Кгајоу5ћу! сезкет. Изашао је 10-ти број с овим садржајем:

1) Кавег Ј: Прилог теорији сложевог носиоца узиданог на оба краја —2) Зштес Ј; Срачунавање отворених електричних водовода с обзиром на губитак напона (свршетак). 3). РБухоуу Ј. Астролаб с призмом 4.) Ситне Вести: Преглед хидротехничких радова; Праввнички преглед. 5). Разне вести: Аграна пресуда; Патенти; Саобраћајне вести; грађевинарске вести; Набавке; Стечаји; Лицитације; Стипендија; Упрашњена места; Вести Удружења ~)

·"'заве се ват.

_„Тће пиегпаНопа!

БЕЛЕШКЕ

Мајт-- Ват као јединица за меру електричне енергије. Разне корпорације које су надлежне за електрику не схватају подједнако Ват као

јединицу. Минтернационална конференција за електрику, која се прошле године одржала у Лондону: сложила се на овакву дефиницију :

ма 15 ће епегсу ехрепде! рег зесопа ђу ће ипуагујепа сштепЕ обопе итегланопаатреге цпаег ап ејесетс ргеззиге ог опе итегланопа!

| уоћ.“ Интернационалан ват то је енергија коју даје

у једном секунду стална струја од једног интернационалног ампера јачине и под притиском од једног интернационалног волта. С овим се слаже и дефиниција кураторијума физичко-техничког државног института у Шарлотенбургу; „Рје тт дег зесипде сеје!ујеје Атђен етез ејестзсћеп ЗУКотз уоп ет Атреге 5Штке ап епет Генег ап деззеп Епдеп ет зраппипозитегастеа хоп еп Моб Ђечјећђ ће ет Ма одег Моматреге.“ У једној секунљли извршен рад електричне струје од једног ампера јачине у спроводнику на чијим је крајевима разлика у на-

пону један волт, зове се ват или волт ампер.

Другу дефиницију, која се по смислу разликује од горње предлаже комисија савезних швајцарских _ саветника, коју је сазвало министарство унутрашњих дела у Швајцарској: Члан 31 савезног закона о мерама и теговима'. Та дефинитација гласи: „Паз ипегланопаје Ма 156 Фе Ешпће! дег Геза ипо (ЕНесЕ) Ез 156 Фе Гејушпо егтез шпуегапдНећеп ЗУкотез уоп 5тКке етег5 птегланопајеп Атреге штјег дег ипуегапдегтсћеп Зраппипе етпез птегпапопајеп Моћ.“ Интернационалан ват је јединица ефгкта (дејства) То је ефекат непромењиве струја од јед-

ног интернационалног ампера јачине под непроме-

| у јединици времена даје јединицу рада

њивим напоном од једног интернационалног волта. Разлика у дефиницији јасна је. Док прве две

| дефиниције везују појам вата за јединицу времена

— за секунду — што одговара јединици рада; дотле швајцарско појимање много тачније дефинише ват као колнчину која не зависи од времена, као

моментано — магневено — дејство, која количина једну

ват — секунду или један џул (Јоше.) И Немачка је недавно изменила своју дефи-

| ницију Државна инстатуција за електрику сад крат| ко дефинише: “Дејство једног ампера у спроводнику

на чијим је крајевима напонска разлика један волт (ле Геззшпо етез Атреге пп ешет Кенет уоп етет Моћ Епазрапипо ће! еп Ман.)

бећуејх В. 2. Мо 8. 1909. Ј.