Srpski tehnički list

— 373 —

јакоту споја и све оне околности које спречавају појаву прскотина доприносе све бољем споју бетона и гвожђа. Према томе је за сигурност споја врло важно да се како треба уметну затеге нарочито на местима максималних момената као и њихова веза на крајевима.

Затим је важно да се учини све што треба за поништавање главног затезања у близини ослонаца а то је уметањем косих гвожђа и узенгија.

По овим обзнрима тачно конструјисаниносачипоказалисусеупраксидо- брочакиу случајевима када језнатно прекорачена допуштена граница напрезања на извлачење (моћ приањања), према томе изгледа да стварностинајбоље одговара мишљењеоних стручњака који траже да приањање гвожђа за бетонне требани рачунати. Овимначелима потпуно суприлагођени нови швајцарски прописи оармираном бетону, јер не траже прорачунавање моћи приањања гвожђа за бетон. Истина и нови аустријски прописи од 15 јуна ове године, које је издало ц. кр. мин. градевина, напуштају правило да се највећа напрезања на извлачење гвожђа из бетона рачунају према максималној трансверзалној сили, али уводе појам о „просечном напрезању на извлачење гвожђа из бетона“ које се срачунава обично по старој методи према мањој трансверзалној сили но што је -максимална, и при томе још се рачуна на много већу дуж приањања (1 до 2и више метара). Кад се узме у обзир како се напрезање против извлачења гвожђа из бетона неравномерно мењају и на сразмерно кратким дужинама н кад се зна да се већим дужинама снага преноси само на месту дејствовања силе и на местау непосредној близини, онда се лако долази до уверења да се овај начин рачунања у највише случајева неће сломити ни приближне са стварношћу.

Сада ће конструктери имати махом више слободе (не увек) но што су имали по старим прописима и мање ће бити неприлика при прекорачењу напрезања на извлачење гвожђа из бетона. Метода ркчуната свакојако једва да је тачнија, али је компликованија а то игра знатну улогу у пракси. Зато надзорне власти не би требало често да нзискују чисто формалан доказ о моћи приањања р-г 5ЗаПвег је мишљења, да је у већини случајева доказ да моћ приањања није ни издалека прекорачена није ниуколико довољан податак за оцену сигурности носача од армираног бетона, па је зато вероватно и бесциљан. Саопштио Ј.

ТЕХНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ

Еоекзћег Мах. — – Тазсћеприсћ #ик Вашпдепшге. Вегп 1911. Јинпз Зрппсег 1 св. ХИ и 1912 стр. у 8 са 2723 сл. У енгл. платну Мк. 20. Нше, дез Јпдетецкв Тазсћеписћ — 21. попуњено издање. Св. [. 1139 стр. св. ПЦ. 1048 стр; 1 1 = 2446 сл. Вит 1911 г. Упћејт Егпз! е! Зои. 1. и 1 у лан. платну М 13, у кожи 15, Потпуно 1, Пи Ш са 4544 сл. 3392 стр. у лан. пл. М. 18. у кожи М 21. Не дез Вашпдетеџтв Засебно издање Ш св. 21. изд. 1158 стр. и 2098 сл. Вешп У. Епз! е Зоћп, у лан. пл. М. 9. у кожи 10.

Недавно је пространа, техничка немачка литература обогаћена — поред Ние-а, који се ове године јавља у 21. издању — са једном енциклопедијом која ће бити од неоцењене користи и техничару у школи и практичном инжењеру. У Берлину је под уредништвом Мах-а Роегзјег-а, редовног професора Техничке Велике Школе у Дрезди и сарад-

с"ништвом првих техничких ауторитета, издато горње

дело: Тазсћепђисћ Ни Вашпсешецге. Дело је, и по самом наслову рађено специјално за грађевинске инжењере и у том циљу обилује потребним и најновијим подацима много потпуније но Нине, Један општи преглед садржаја та два дела показаће одмах и њихову вредност. Поједини одељци у њима израђени су у следећем обиму.

Математика Роегзјег 84 стр. Шне 144 стр; Механика Е 47, Н 244; Статика и еластичност Е 281, Н 298; Армирани бетон Р 71,Н 55; О грађи Р 220 Н 128; Геодезија Е 74, Н 56; Хидротехника Е 156, Н 113; Снабдевање водом Е 89, Н 36; Канализација Е 79, Н 30; гвоздене конструкције Е 202 Н 117; Земљани радови, тунели, путеви и жељезнице Е 330 Н 256; Архит, грађ. Р 92, Н 103; Уређење вароши Е 6 стр. Н 13 стр.

Осим овога у Наше-у нису никако или су врло мало обрађени одељци: Типпеђаи Н —; Констр, камених и дрвених мостова Е 55, Н —; Државно право #39, Н —; Хидротехника у опште Е' 894, Н 179 одељци који су за грађ. инжењере неопходни. У накнаду за то у њему је врло опширно, за потребе машинских инжењера, израђен машински део (цела П св. 1048 стр.) и Теориска механика, чија се опширност не може довољно образложити.

У Коегзјег-у је машински део израђен детаљно у границама потреба грађ. инжењера, чак можда детаљније но у НиЏе-у. Нарочито је детаљно израђен део о Хидротехници, Снабдевању водом и Канализацији, где је унесено много података за бунаре, резервоаре, цеви, канале, приватне везе, постројења за чишчење воде, за дизање каналске воде и др. Исто је тако опширније но у Нине-у израђен део о Статици, дрв. кам. и гвозд. мостова и кон-