Srpski tehnički list

м~7 4

— 172 —

. 2 __ у живу силу Ту јех = =

брзна висина,

Због те веће брзине отицања испод моста, распон је мањи но ширина корита. Зато треба између распона моста у и ширине корита МУ удесити поступан прелаз испод моста (в. сл. 13 и! За). Односно количине талога Н = |! има да се води рачун о пределу у коме смо. ћ је утолико веће уколико је + мање код наглих и великих пљускова. Иначе је обично ћ утолико мање уколико киша дуже траје, тако да се може узети Н == ЊЕ == стално за дотични предео. КозШп је за париске прилике то извео из посматрања и при том узео у рачун и дужину и долине. Узима се Н стално за сличне долине у сличним пределима, али према различним пределима Н има разне вредности за сличне долине,

Највећа киша, бујна, не траје дуго. 40—50 минута и за минут напада по 1 пип. зато узима у.

Кауеп Н = 40 == Б() пп, • ФРта , 50. 1 Отуд: ТРтећ= Гати . 6060 . 1000 6 7 =

Е 1 36000 Т.5.У

П Први риме р: Једег река еуа слив = 28,087427

квадратних километара. Поплава траје 18 сати

28087427

ан а и н ен 8 36000. 18 5 43,35тз% на секунад

ЗА =

Том реком у редовним приликама протиче 4,65 шз3 воде; Дакле је максимална количином воде: 43,35 + 4,65 == ~ 50ш3.

По обалама и казивању људи дубина воде је 2,00т и У = 1,00 па је распон моста за ту реку:

50 2

25 мет.

Узмимо сад бројни пример који показује какве разлике може бити услед ове приближне претпоставке. Узмимо две разне долине с истоветним сливом_

У краткој долини сл. 14 и 14а за сат протече ћу. В 1 == 10: ба Б,

у дугачкој сл. 15 и Тба ће, Б. 1 == ћђ. А тек кад киша. пада !0 сати наснупа за свих 9 сати стално стање.

Из овога се види, да погрешном претпоставком можемо ообити десет пута већу или десет пута мању количину воде. Зато је увек боље рачунати с апсолутним максимумом 2 == (. Али на срећу оваквих екстремних случајева у природи нема.

На сличан начин одређена је количина воде и

за случај, да је слив правилан полукружан левак. Изохипсе слива су тад све сами полукрузи. Замислимо слив подељен у хоризонталне слојеве ширине у ла ће ка дну левка идући бити количине воде редом

у првом секунду Мо У

у другом |, (у) л Ћ о.

у трећем У (8 у)зт ћ 2

на крају 5 секунда (у ујгл ћ 2

Ако је у У == г добијасе 1 лћ

%

Види В/јоћт 1958 г. —

Пример: 1 Нека је = 20000 т Е— 628,3 ктг и у== 0.55 Вода би пројурила цео слив за 40000 сек. == 11,1 часова. Сва количина воде која на јединицу времена падне на цео слив појавила би се као количина отицања на дну левкасте долине,

Слив 2) исте величине али правоугалан, истог нагиба, ширине 4,5 Кт. а дужине 139,6 км. Вода с вододолнице с горњег дела доспела би на дно долине тек после 77,55 сати, После 11,1 сати дошла би вода само у; онолико колико на левкастом сливу.

Ако би за време поплаве од бујне кише било у главној реци успора, онда ћену приточици бити успор. У том случају треба срачунати колики ће бити тај успор у приточици те да се произведе потребна брзина за отацање. За срачунавање успора треба предпоставити да је услед успора гаавне реке у приточици у = о дакле као да не би било брзине никако. Да се достигне потребна брзина у 1 т за протицање целе количине воде кроз мост, мора се вода пред мостом успорити за

ма 12 99,81 == 5 см.

Други пример.

При одредби распони за мост преко речицу Сбапдег поступљено је овако:

Сапдег је планинска река и има слив 119697519 = 119,7 кт Поплава траје 30 сгти.

Количина воде која има да протече испод мо:

ста износи: х. 5. У = 119 697519 = 110,8 ша на секунад. 36000. 30

Река Сапдег је у извесној прилицн и мерена и вршена су посматрања па је нађено, да је идеалан профил као у слици 16

Површина профила, а = 17.1 ша оквашени обим; р = 9.84 т.