Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

семе – (еј

5)

+

ЗЕМАЉСКЕ И ДРЖАВНЕ СВЕТЊОВИНЕ.

У СВИХ СРБА

14. Јануар. Св. Сава (Растко Немањић) први срп. архиепископ, учитељ и просветитељ.

У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 22. Фебруар. Државна п народна светковина прогласа краљевине. Цвети као дан кад је кнез Милош подигао устанак на турке. 2. Август. Дан Рођења Њег. Вел. Краља Александра Првог.

У ОСТАЛИМ СЛОВЕН. ЗЕМЉАМА. У Кнежевини Црној Гори. 25. Септембар. Дап

рођења кнеза Николе [. Петровића Његуша владаоца Цр. Горе и Брда.

МАРС ПЛАНЕТА ВЛАДАРКА У ГОДИНИ 1830. |

По удаљењу свом од сунца, (наша земља је трећа) планета.

Марс је по своме саставу и природи најсличнија. планета нашој земљи, ма да је по садржини велика тек за једну седмину наше земље ш ма да је 1 пута удаљенији од сунца него наша земља. Натиб осовине Марсове спрам његове шутање чини, да се и на њему дешавају климатски појави слични напштма. И заиста опазиле се на половима ове планете беле пеге за које мисле да су снежна или ледена поља ни која су по облику мењају како кад, што зависи од положаја Марса спрам сунца.

Марс је четврта

—— +" -- ———

ПОМРАЧЕЊА У ГОДИНИ 1890-ТОЈ.

У овој години биће два помрачења сунца и једно помрачење месеца. мрачење сунца вод нас видети.

Т. Претенасто помрачење сунца биће 5. Јуна. Шочеће у 8 часова изјутра (беч. време) а трајаће 2 вропи, Азији и Африци (изузимајући неке делове).

сата 1 мин. ноћу. Моћи ће се посматрати у

ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ВРЕМЕНА.

1) Пролеће почиње 8. Марта по чодне у 4 е. 80 м.

2) Лето почиње 9. Јуна у 12 с. 44 м. по подне

8) Јесен почиње 11. Септембра у 8 с 13 м. у Јутру.

| тињески, владика црногорски,

| бар Св. Александар Невски, |

Но само ће се моћи прво по-

) "

О

18. Октобра, На Лучин-дан. Св. Џетар 1 ЦеУ Русији 11. Јула Олга кнег. руска. 28. Новем-

УМ Хрватској 8. Јула Св. Илија.

У Славонији 12 Јуна Св. Јован Крститељ.

У“ Далмацији 2. Децембар. Спиридон.

У Чешкој 16. Септембра Венцел. 1. 4. Маја. Св. Јован Непомук П.

У Моравској 28. Јуна Ћирило и Методије.

У Крањској 12. Априла Св. Ђорђе.

“ Словенаца 7. Марта Св. Јосип. |

|] Галицији 25. април. (Св. Станпслав.

Марс обилази око сунца за 657 дана —- што му је година, те су му наравно и годишња времена | дужа од наших,

И дан и ноћ на Марсу слични су лашима, пошто се обртање Марса око своје осовине изврши за 24 сати. Но Марс има два месеца који су, због брзине њиног обилажења око планете — значајни. Како су ови два месеца мали и блиски планети, тек их је 1877 год. професор Асапх Хал у Вашинттону помоћу тамошњег великог рефрактора пронашао. —

ТТ. Делимично помрачење месеца биће 1: Новембра, мо моћи ће се само из Аустралије, Азије п једног дела вел. океана посматрати.

ШТ, Претенасто и целокупно помрачење сунца 30. Новембра. Моћи ће се видети само са индијског оксана и јуж. дела Аустралије.

4) Зима отпочиње 9. Децембра у у вече.

9 бо. 84: миш.