Srpsko kolo

Год. II

СРПСКО коло

Стр. 3.

једномишљеника српске самосталне странке за свој сто на пријатељски договор. Ту је узео најпре реч сазивач и домаћин парох Влада ОбрадоваЛ. У свом говору пожалио је што српска самостална странка није у Срем у већ од раније почела сазивати скупштине и састанке, али се нада да ће прави народни људи схватити своје дужности према народу, па као чланови српоке самосталне странке порадити, да се наше жалосне и траљаве политичке прилике поправе. После њега је узео реч г. Светозар ПрибиИевиИ, па је казао за чим тежи и шта хоће српска самостална странка. Наше политичке странке, које се зову народне, сву своју борбу пренеле су с политичког поља на народно-црквено автономно поље. Срем је некад био први у политичкој борби, слао је у земаљски сабор у Загребу своје народне људе, а сад води само тобожњу некакву политику црквених опћина, а у политичким општинама, жупанијским скупштинама, земаљском сабору оставио је државној власти одрешене руке, па она без народа с народом ради како хоће и шта жели. Није доста рећи и написати, шта би ми желели, саставити „програме", него треба остваривати, оно што хоћемо. Српска самостална странка хо~ће данас да окупи у своје редове истинске народне људе, ; па да се и бори за оно, што је на својој застави исписала. Затим је узео реч д-р Деметар ПетровиИ, адвокат из Винковаца, који прекорава што се досада слабо водило рачуна о широким слојевима народним, без којих нема успешне борбе. Самостална странка данас залази у народ, обавештава га, упућује, а до народа стоји, да се од лажних и тобожњих народних пријатеља, којима је у рукама државна власт, не да више заводити. Народ је имао доста времена, да види како својим пристајањем уз владу није ни за длаку на боље променио своје прилике, а неће ни у будуће, ако буде уз владу и даље пристајао. У разговору покренуто је и питање, како ће се српска самостална странка- држати приликом будућих избора за земаљски хрватскославонски сабор у Загребу. Српска опозиција нема ни једног посланика у сабору, и српски се глас тамо не чује. Код расправе о овом питању, како с^або стојимо, изнело се и то, да се у шидском претежно српском котару не употребљава код управних власти ћирплица. Позвани су чланови српске самосталне странке, да ћирилици извојују њезино право. На том пријатељском збору једногласно су прихваћене ове одлуке: I. Састанак захтева да сабор краљевине Хрватске и Славоније узакони равноправност српског имена с хрватским, српско-православне цркве с римокатоличком

ћирилице с латиницом, слободно и неограничено употребљавање српске заставе као обележја српског народа. II. Састанак захтева да сабор краљевине Хрватске и Славоније узакони опште изборно право с тајним гласањем код општинских, жупанијских и саборских избора, слободу штампе, зб-ора и договора, да узакони потпуну самоуправу народау општини, котару и жупанији. III. Састанак осуђује незаконито уплетање угарске владе у самоуправу краљевине Хрватске и Славоније; позива сабор краљевине Хрватске и Славоније да се огради против овог уплетања, а кад на дневни ред дође питање нашег финансијског одношаја, да стане на становиште финансијске самосталности наше отаџбине. IV. Састанак захтева да српска самостална странка активно ступи у борбу код идућих саборских избора.

Цар Лазар и царица Милица. Цар Лазаре сједе за вечеру, Покрај њега царица Милица; Вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, српска круно зЛатна! „Ти полазиш сјутра у Косово, 5 „С тобом водиш слуге и војводе, „А код двора ни ког' не остављаш, „Царе Лазо, од мушкијех глава, „Да ти може књигу однијети „У Косово и натраг вратити; 10 „Одводиш ми девет миле браће, „Девет браће, девет Југовића: „Остави ми брата бар једнога, „Једног брата сестри од заклетве." Њој говори српски кнез Лазаре: 15 „Госпо моја, царице Милице! „Кога би ти брата највољела „Да т' оставим у бијелу двору?" „Остави ми Бошка Југовића." Тада рече српски кнез Лазаре: 20 „Госпо моја, царице Милице! „Када сјутра бијел дан осване, „Даи осване и огране сунце, „И врата се отворе на граду, „Ти ишетај граду на капију, 25 „Туд' ће поћи војска на алаје: „Све коњици под бојним копљима, „Пред њима је Вошко Југовићу, „И он носи крсташа барјака; „Кажи њему од мене благосов, 30 „Нек да барјак, коме њему драго, „Па нек с тобом код двора остане." Кад у јутру јутро освануло И градска се отворише врата, Тад' ишета царица Милица, 35 Она стаде граду код капије, Ал' ето ти војске на алаје: Све коњици под бојним копљима, Пред њима је Бошко Југовићу На алату вас у чистом злату, 40