Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

ковић је Србин, официр у једној босанској регименти. Кад су га Србијанци ухапсили, он је крио своје име и звање, рекао да се зове Родић и да је цивил. Но касније призна све. Сад је у тамници. Соколска слава у Бјеловару. 8. ов. мј. држао је Српски Соко у Бјеловару јавну вјежбу, на коју су дошли и Соколови српски из дру/их мјеста. Вјежбе су испале на част и дику Бјеловарчана. Стогодишњица варваринске побједе. У Србији славе овог мјесеца 100 година што су српски устаници под Карађорђем славно побиједили велику турску војску на пољу варваринском. У овом боју одликовао се славни мегданџија Јован Курсула, убивши у двобоју прије него што је почела битка на очи обје војске, по примјеру старих српских јунака, најбољег турског мегданџију. Зато ће његово име бити урезано на споменику, дигнутом борцима варваринским, на врху споменика биће његова биста од камена (тијело од појаса горе), а по његову имену прозваће се једна коњаничка пуковнија србијанска. Прослава ће бити сјајна са великим свечаностима. Слава и вјечан споменик јунацима варваринским. Земља прелази у мађарске руке. Једна мађарска банка купила је у Славонији за 4 милиона К имање „Мославину". Бојати се да не насели на њега Мађаре или Швабе. У исти мах чује се да ће Мађари купити и имање „Стражеман" у пожешкој жупанији, велико 1000јутара. Ово су властеоска имања. ('рбине не испуштај земље из шака. Зло је што властела продаје земљу туђинцима. Али још веће је зло кад то чини темељ нашег народа, ратар. Непопустљиви Словенци. У главном граду наше браће Словенаца бијелој Љубљани био је неких 20 година начелник велики родољуб, и пријатељ свију Словена, па и нас Срба Иван Хриб^о. Због тога што је добар Словен, што подупире све ствари добре за свој народ и све Словене, што је ишао на словенске конгресе у Русију мрзи га австријска њемачка влада и предложила је краљу, да га сад код новог избора начелника не потврди. Краљ га није потврдио, но Словенци га изабраше поново. Тада влада распусти градско заступство и пошаље комесара да преузме управу и сад прогони Љубљанце, као што је нас прогонио Раух, што га нисмо хтели примити ни пристати уз њега. Али Словенци не попуштају. Они су спремни да све поднесу, јер неће да ико може бити начелник у њиховој Љубљани осим онај ко је близу срцу народном. Тако ето све владе раде против Словена, крстили се са три или пет прста. Само кад су Словени они су тим самим криви у овој држави.

Различите вијести. ОбеЋана земља. Пред којих двадесетак година чинила се руска Сибирија свету као нека пустош ледена где се крваво живи. Али у најновије време, откад се начини жељезница, промени се то и показа се да у Сибирији има крајева необичне плодности и богаства. Стога се у Сибирију и одсели сваке године на 700 хиљада руских сељака из европске Русије. Тако сад пишу руске новине да је жито које су исељеници посејали у крају Сибирије, који је већ близу Великог Оцеана. близу Јапана, тако израсло, да се свет чудом чуди, као у обећаној земљи. Класови пшенице, чије је семе донесено из Русије, трипут су тако велики као у Русији. Из кукуруза, чији су клипови велики као у причи каквој што се прича, коњаник на коњу и не примећује се. Сибирија ће за неко време бити нова Америка. Вино. Већ болест на листу винове лозе јако је умањила изглед на бербу. Велике кише учиниле су такођер своје. Зато су поскочиле цене вину. У Загребу се за овогодишњи властелински мошт већ сада плаћа 35 К по хектолитру, а за сељачки мошт 30 К. У Далмацији су вина унапред готово сва распропада већ. У Тиролу где су виногради добро понели плаћа се за мошт по хектолитру 30 до 35 К. У Србији су код села Раче у топличком округу нашли изворе петролеја у долини реке Коренице. Нађени су на земљишту на ком право рудокопа има министар председник Србије Никола Пашић. И баш туда би имала ићи и жељезница, којом ће се Србија везати за Јадранско море.

Српска мајка, Најславнији пјесник српски, орао међу пјесницима српским, био је владика црногорски Петар Петровић Његуш, прозвани „Владика Раде". А најбоље дјело његово пјесничко јест „Горски Вијенац". Одломке из њега доносили смо и ми у овом ратарском листу. Умро је млад од сушице. Био је не само пјесник славни, човјек велики духом, него и великог стаса као бор какав, лијепа јуначког срца и лица лијепа. Витез над витезовима. Кад је умро, зајаукао је сав српски народ, па и његова Црна Гора. Мрки вуци, јунаци црногорски лили су сузе над његовим одром као дјеца слабашна и плачљива, И над одар његов дошла му је и мајка Ивана, старица од близу деведесет година. Кад је угледала плачна лица око одра, окренула им се и пробесједила, како се чини да не може бесједити жена и мајка, али је могла ова мајка највећег српског пјесника, жена над људе, душе

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.