Stara Srbija : Geografska i etnografska slika (1912.)

27

Изгледа даје у областима Косово и неким деловима Метохије за време великих сеоба скоро сасвим било нестало српског елемента. Али после тих великих сеоба вршиле су се етнографске промене које нису ишле потпуно на штету српског елемента. Вршена су разноврсна исељавања и усељавања. У свима тим покретима учествовали су и Срби из суседних области, (призренског и новопазарског краја и црногорских Брда). Према податцима које смо изнели у прошлој глави види се да су Срби у почетку Х!Х века много дубље продирали у арбанашку област, да су у многим данашњим претежно арбанашким и чисто мусломанским областима живели у знатном броју, и да су многе тада српске области данас чисто арбанашке и арнауташке. Оваке етнографске прилике створене су тек у другој половини XIX века, и то већином у времену од 1875 до данас. Косовско становништво је разноврсне етнографске композиције. Већина српског становништва пореклом је од досељеника који су се од назад 100 до 200 година из разних суседних области доселили. За великих сеоба XVII и XVIII века иселила се велика маса српског становништва. Остало становништо које се одмах иза Срба доселило у ове области, чини се да је упропашћавано разним болестима, кугама и колерама, у осамнаестом и деветнаестом веку, па и раније. У та тако опустошена насеља досељавали су Срби и Арбанаси из суседних области. Српско становништво у јужном делу Косова пореклом је из призренског, качаничког и феризовићског краја. Доста има досељеника из шарске жупе Сиринића. Много је јача струја досељавања из црногорских Брда и из Колашина, које старинци и досељеници с југа зову Ерама. То је здраво, плодно и издржљиво становништво, живи у великим породицама и задругама, и способније је за борбу с Арбанасима. Та струја захвата области око Митровице и Вучитрна, а допире на југу и до Грачанице. У Неродимљи, Чагљевици и Грачаници има доста досељеника из Метохије и Призрена. Косовско становништво исељавало је у великим масама у Србији. Косоваца има нарочито много у средњој и источној Србију. Најпознатија су њихова насеља у Србији : крушевачки крај, Жупа, слив Топлице, око Грделичке Клисуре, на Тимоку, око Зајечара и Кеготина, Ресави, Раваници, Па-